Анали Правног факултета у Београду

61

YCTABHOnPABHO РЕГУЛИСАЊЕ ОСИГУРАЊА ИМОВИНЕ И ЛИЦА

низација удруженог рада, тамо где je то било потребно, и у складу са началом да радии л>уди управљају средствима, не само у основној организацији удруженог рада у којој они раде, него и оним вишим облицима удруживања у којима они улажу своја средства. Дакле, то je био основни правац означен уставним амандманима од 1971. године. Међутим, велики посао je тек сада предстојао. Одмах су се појавила веома практична питана на која није било лако дати одговоре. Прво питагье се поставило ко су ти л>уди, ко су та лица која „удружују” средства термин који je уставни амандман употребио. Јесу ли то осигураници или су то перед осигураника join и оснивачи, другим речима, да ли се право управљања стиче путем плаћања премије, или се оно стиче и по основу оснивачког улога? Даље, да ли треба да учествују у управл>ању и они који удружују свој рад, то значи радни колектив осигуравајућег завода? Дал>е, колико основних организација удруженог рада треба основати у осигуравьу (посебно, да ли свака филијала, пословна јединица садашњег осигуравајућег завода, треба да постане основна организација удруженог рада?). Треба одмах рећи да су се у пракси веома тешко ломили отпори), негде свесни негде несвесни, и да je требало да се догоде извесне промене у свести људи да би се дошло до неких резултата. На првом месту истицано je да радни колективи осигуравајућег завода не могу да буду третирани на тај начин да. буду искључени из управљања средствима осигурања; прве реакције које су биле запажене у осигуравајућим заводима говориле су да се тиме радни колектив деградира, да се он ставља у неки подређени положај, у најамни положај, да je то понижавајуђи однос, да људи који раде у осигуравајућим заводима не могу да постану сервис који ће бити плаћен по основу некаквог уговора. Даље, истицано je да оснивање основних организација удруженог рада у осигуравајућим заводима значи распарчавање завода и да je крајњи циљ тога да трпи основна функција осигурања која се састоји у томе да се што више концентришу средства, да се створе што јачи заводи, да се организује већа рационалност, сигурност, бол>а организација итд. Но, ипак и поред тога, што су се овакви отпори јављали развој je ишао у оном правцу који су означили уставни амандмаии. У садашњем моменту ако бисмо направили једну кратку анализу onora што je постигнуто, а то je првенствено анализа онога што je у самим осигуравајућим заводима учшьено, почев од статута, самоуправних споразума о удруживању, усаглашавања са амандманима итд., може се видети следећа слика: Данае се јасно прави разлика између заједнице удружених осигураника и заједнице радних л.уди који раде у осигуравајућим заводима. Осигуравајући завод и радни колектив људи који раде у осигурању нису више синоними. Даље, управљање пословима и средствима осигурања придала по правилу у већини случајева исклучиво осигураницима. Они су постали субјект удруживања, а не његов објект, како се то каже. Дал>е, радни колектив осигуравајућих организација нема више право управл>ања средствима осигурања, него на основу свог рада остварује укушш приход који се утврђује путем уговора и самоуправних споразума.