Анали Правног факултета у Београду

68

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и међусобно слаоо повезаних привредних целина учинило би недовольно ефикасним или би чак онемогућило егзистирање и успешно деловање великих економских и технолошких система, без чега се данас, како се стално подвлачи, не може ни замислити савремена привреда, а посебно индустрија. Тако би нашој привреди већ унапред било онемогућепо успеишо укдучивање у меЬуыародну поделу рада, а то би уопште успорило развој читаве економике земде. Могло би се, уосталом, навести више примера из наше недавне прошлости који су пружали довољно материјала свима онима који су се, полазећи често од разних мотива, отворено или прикривено борили против нашег система друштвеног и радничког самоуправдања и који су сташо тврдили да такав наш систем не омогућава, односно у велико) мери доводи у питање постојање јединственог југословенског тржишта. Треба се, на пример, сетити чињенице да ми данас немамо јединствени технолошки систем у области електрификације железнlща, да смо водили дуге и често бесилодне дискусије око набавке дизел и електричних локомотива и да су ту преовладане концепције по којима су набавдене локомотиве различитих система иако то није било најрационалније решење. Слична ситуација je и у вези са концепцијама на којима треба да се засиива модернизадија телефонскот саобраћаја. Треба се такође сетити и тога да смо не тако давно у пој единим часописима читали или на разним скуповима слушали да би се свака република у нас морала тако развијати да представда одређену привредну целину, да свако изграђује свој привредни систем, и слично. Могло би се оваквих и сличних примера наћи још доста и у области промета, и нарочито иступања на страним тржиштима, затим изграђивања појединих предузећа, или грана тешке индустрије, када су парцијални и локални интереси доминирали у односу на интересе најшпрег подручја какво треба да буде јединствено југословенско тржиште. Због свега тога уставни амандмани, усвојени 1971, односно сада прописи новог Нацрта устава посебну пажњу посвећују дефинисању и заштити јединственог југословенског тржишта. Тако се у члану 228. нацрта Устава наглашава да радни дуди и народи и народности Југославије остварују своје економске интересе на јединственОхМ тржишту. На јединственом југословенском тржишту, наглашава се даде у истом члану, радни дуди и организације удруженог рада су равноправии у обавдању делатности и стицању дохотка и друштвеног усмеравања привредног и друштвеног развоја на основама самоуправдања. Сваки акт и свака радња којима се нарушава јединство југословенског тржишта проглашавају се противуставним а друштвено-политичке зајединице се у ставу 4. истог члана обавезују да се брину за обезбеђење и чување јединства југословенског тржишта. Посебно се у наредном ставу наглашава да организације удруженог рада и друштвено-политичке заједнице при успоставдању и развијању међународне економске сарадње морају да полазе од отворености југословенског тржишта и равноправии* економских односа који на њему треба да влада ју. У члановима 229. до 233. ближе се дефинишу и разрађују основни елементи јединственог југословенског тржишта. Ту се, на пример, наглашава (чл. 229) да основу јединственог југословенског тржишта чине: