Анали Правног факултета у Београду

— слободно кретање и удруживање рада и средстава репродукције и слободна размена роба и услуга, научних достигнућа и стручних нскустава на целој територији Југославије; јединствен новац, јединствен монетарни систем и монетарна политика и заједничке основе кредитне политике; ј единствен систем и заједничка политика економских односа са иностранством; слободно образование и удруживање организација удруженог рада и слободно вршење њихове делатности на цело] територији Југославије; развијање слободне утакмице на тржишту; ■— самоуправно споразумевање и друштвено договарање о унапређењу производње и промета и интегрисању друштвеног рада; усмеравање привредног развоја и усклаоивање односа на тржишту путем друштвеног планирања. Y члану 230. ст. 1. посебно се подвлачи да je запошљавање грађана слободно и под истим условима на подручју целе државе. Y члану 232. поново се појављује одредба ко] у већ годинама срећемо не само у уставним текстовима већ и у олговарајућим законским прописима ко]и се односе на рад, пословање и удруживање привредних организација и у ко]о] се изричито забрањују: удруживање организација удруженог рада и свака делатност и радња организацпја и државних органа које су управљене на спречавање слободног кретања и удруживагьа рада и средстава и слободке размене роба и услуга иди на стварање монополског положаја на јединственом југословенском тржишту којим се стичу материјална и друга преимућства која се не заснивају на раду и ствара]у неравноправии односи у пословању, односно нарушавају други економски и друштвени односи утврђени YcTaBOM. ( Најважније питање у вези са овим уставним прописима ]е, наравно, на ко]и начин обезбедити њихову доследну примену и какве санкције предвидети за непоштовање и кршење ових прописа. Y овом погледу, како се засад чини, нови нацрт YcTaßa за извесне своје одредбе предвиђа већ у садашњем тексту ако не права решења и санкције, а оно бар наговештава који органи ће се бавити контролисањем примене и решавањем спорова који могу произићи из непоштовања односно кршења тих одредби. Тако се у чл. 233. Нацрта каже да су противуставни прописи и друга акти и радње којима се организације удруженог рада или радни луди на територији других република и аутономних покрајина стављају у неравноправан или неповољан положа]. И у закључку овог члана се далю каже да ће спорове који проистекну из оваквих противуставних или противзаконитих аката и радњи, укЛ)учујући и спорове о накнади штете ко] а се тиме проузрокује, решавати суд одређен савезаним законом. Штета je што се овде није ишло на нека прецизнија решена, пошто се из дал>их одредаба Устава не може разабрати да ли ће то бити Уставни суд Југославије или неки друга суд који тек треба да се

69

ЈЕДИНСТВЕНО ЈУГОСЛОВЕНСКО ТРЖИШТЕ И НАЦРТ НОВОЕ УСТАВА СФРЈ