Анали Правног факултета у Београду

Ар

Боривоје ПозниЈг:

СУДСТВО И ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

I Одредбе о самоуправним судским органима 1. Отите напомене Битна одлика ове главе, оно што je у њој ново у односу на досадашње уставно уреВење, јесте увоВење у наш правни систем самоуправних судских органа. Кроз те органе самоуправни социјализам нзражава се и у области правосуБа. Истина, државни судови ни до сада нису били једини носиоци судске функције. Y чл. 133. ст. 1. данашњег Устава предвиВено je да судску функцију, под условима одређеним на основу савезног закона, могу вршити изабрани судови односно арбитраже, а они немају карактер државних, него друштвених органа. Оно што je сада ново, то je стварање једне нове категорије, која стоји упоредо уз државно судство, и која, поред мировннх већа, избраних судова и арбитража, обухвата и неке друге органе: већа за решавање спорова из самоуправних односа и самоуправне судове. Организациони облицн самоуправних судских органа нису таксативно набројани. Нацрт Устава предвиВа могућност установљавања и других облика самоуправног вршења судске функције (чл. 208). Разуме се да физиономија самоуправних судских органа ни je одре Вена већ сада, у уставном тексту. То je ствар самоуправних аката и закона, којима ће они бита установљени и којима ће се одредити њихова организација и поступай. 2. Мировна већа Ja бих у овом излагању хтео да скренем пажњу прво на мировна већа. О тим органима говори и данашњи Устав (чл. 133. ст. 2). Само, они данас нису носиоци судске функдије (чл. 132. ст. 2). Нацрт Устава им сада даје то својство већ самим тим што их обухвата појмом самоуправних судских органа, који као што смо поменули поред државних судова врше судску функцију (чл. 194. ст. 1. у вези са чл. 208). За мене je то са теоријске тачке становишта једна новина. Наиме, ja се прикључујем традиционалном схватању да суштинску (материјалну) карактеристику судске функције треба видети у конкретном од лучив шьу о томе да ли je једно људско понашање или један правни акт у складу са законом (Пошто се одлукама ванпарничног поступка не даје таква оцена, у знатном делу теорије се тој грани судства оспорава карактер судске функције). Међутнм,