Анали Правног факултета у Београду

73

СУДСТВО И JABHO ТУЖИЛАШТВО

мировна већа, колико je меии познато, до сада нису одлучивала. Њихов посао састојао се у посредовању између странака, ca циљем да ове мирно, што ће рећи споразумно, реше спор. Судећи по тексту Нацрта, мировна већа тај свој задатак не мењају. V чл. 206. ст. 2. каже се да грађани могу споразумно решавање појединих спорова о правима којима слободно располажу поверити мировним већима (Напомињем да редакција овог текста није сасвим срећна. Jep не може се споразумно решавагье поверити трећем. Ако се решење постиже споразумом, онда je то ствар заинтересованих, а трећем се поверава посредовање ca циљем да би се такво решетье постигло.). 3. Избрани судови и арбитража Следећа новина која заслужује да на њу буде указано прописана je одредбом којом се предвиђа могућност уговарања надлежности избраног суда у односима између грађана. Ова новима нема велики практично значај. Ни у иностранству није чест случај да два грађанина поверавају избраном суду свој спор који нема трговачкоправни карактер. Ипак, увођење избраног судства и за спорове између домаћих грађана треба поздравили, jep и у томе треба видети остварење тежње за подруштвљење правосуђа. Поводом избраних судова постављају се нека питаньа на која бих желео да се у даљем излагању осврнем. Прво, није јасно да ли се у одредби Нацрта која отвара могућност ушварања надлежности избраног судства за спорове између грађана има у виду стални (институционални) избрани суд или и избрани суд ad hoc. Пошто Lex поп distinguit, рекло би се да се у чл. 206. ст. 2. имају у виду оба облика. .Та лично нисам за то да грађани могу свој спор да изнесу и пред избрани суд ad hoc. Мислим да против такве могућности говоре исти они разлози који се противе увођењу ове врсте избраних судова за спорове између радних организација: ни састав таквог избраног суда, ни стил његовог рада не пружају гарантије да ће његова одлука бити на оној висини на којој треба да буде, да би, као и одлука државног суда, оправдано уживала признање од стране судова и других јавних органа и да би била предмет принуднот извршења. Ако се приликом редакције текста Нацрта имао у виду стални избрани суд, онда би то требало изрично рећи. Друго питање које се тиче избраних судова и које je по мом мишљењу практично значајније, то je да ли радна организација може да са грађанином уговори надлежност избраног суда. Нацрт не даје на то питање изричан одговор, али логицирање упућује на закључак да се он таквој могућности не противи. Тер, ако je извесно да ту надлежност може да уговори организацпја са организацијом и грађанин са грађанином, тешко je видети зашто свој спор не би могли поверити избраном суду организација и грађанин. Но, ja ту имам резерве, мислим да код ове могућности треба бити обазрив. Наиме, радна организација je моћнија страна у уговорном односу, те постоји опасност да она своју економску надмоћ употреби тако што ће једном формуларном компромисорном клаузулой наметнути грађанину надлежност избраног суда, која може да конвенира њој, али не мора да конвенира и њему. Тер грађанин не мора имати у избрани суд оно поверење које има у државни, поготово ако je то један