Анали Правног факултета у Београду

74

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

избрани суд ad hoc. Поводом ове нримедбе иапомињем да немам у виду радне спорове. Moja трећа примедба која се тнче избраних судс!ва и арбитража има терминолошки карактер. Полазил! од тога да je Устав основпи (прнмарни) правый извор (fons fontium, како се- некад говорило) у коме се употребљавају два термина: „избрани суд” и „арбитража". Пошто су та два термина употребљена један поред другог, требало би узетн да се ради о два различила појма. Дакле, једно треба да буде избрани суд, а друго арбитража. МеВутим, морам да признам да за мене није сасвим извесно шта у досадашњем уставном тексту и у Нацрту треба разумели под једним, а шта под другим термином. Moje гледиште je да под изразом „избрани суд" треба разумети избрани суд у класичном смислу речи, што значи орган који своју надлежност за решење спора заснива на уговору странака. Термин „арбитража” значио би исто тако друштвени (недржавни) орган за решавање споров а, али такав који своју надлежност не изводи из воље странака, него из закона или статутарног прописа (на пример, унутрагтьа арбитража). Међутим, дужност ми je да кажем да то није ј едино тумачење које je у науди изражено. Дода]ем и то да je у чл. 1. Закона о решаван>у спорова из међусобних пословних односа организација удруженог рада пред сталним избраним судовима речено да радне организације и друга видови удруженог рада могу? спорове из међусобннх пословних односа износити пред сталне избране судове, па je одмах иза тога ставлена у за гради реч „арбитраже”. Тако редиговани текст упућује на заклучак да под арбитражем треба разумети стадии избрани суд, па би се могло узети да термин „избрани суд” означава онај избрани суд који je установлен само за један спор. Пошто je, као што сам рекао, Устав основни текст у коме се говори о избраном суду и арбитражи, било би. добро да се два појма покушају кратко да дефинишу, да би се постигла њнхова јасна дистинкција. 4. Самоуправна судови За све самоуправно органе знамо, или углавном знамо, шта им je гюсао. Но, ништа није речено шта je задатак самоуправних судова, који се у Нацрту изрично помињу као једна врста самоуправних судских органа. Не може се прихватнти да je Нацртом установлена једна подврста органа и да joj je дато име, а да je закону препуштено да одреди предмет њиховог рада. Треба, дакле, у самом Нацрту, бар на најкраћи начин, рећи нешто о надлежности самоуправних судова. 5. Састав самоуправних судских органа Најзад, кад je реч о самоуправным худским органима, треба упутити и једну примедбу која се тиче одредаба о њиховом саставу. Ако пажлгшо читамо ст. 2. и 3. чл. 197, онда бнемо могли доћи до.заклучка да ти органи не могу инокосно рдлучивати. Jep ст. 2. тог нлана каи<е да се број шланова аећа у самоуправном органу одређује актом о гьеговол! установљењу, одно-