Анали Правног факултета у Београду

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

принципа. То je принцип који замењује оно што je класично уставно право познавало под именем народног суверенитета. Y ствари један облик актуализовања, конкретизовања народног суверенитета у условима социјалистичког друштва и друштвене својине, јесте принцип самоуправљања. Али, и нешто више и дубл>е. Нови нацрт Устава, настоји да овај уставни принцип утисне у све поре друштва; да га пренесе на све нивое организације друштва и у све основне и опште центре одлучивања. На тај начин, највећа новина, непозната у историји уставности, јесте не само претварање класичног народног суверенитета у принцип самоуправљања, већ претварање друштвене opraнизације у једну мање или више доследну и развијену самоуправну друштвено-политичку организацију. To je највећа новина и највећи значај и допринос Устава историји социјалистичке уставности и историји уставности уопште. Колико смо у томе свему успели, доследни и убедљиви за друге, то je питање које ми правници треба да тестирамо. Наша улога je да овај концепт самоуправне друштвене организације учинимо што приступачнијим, што убедљивијим, што функционалнијим и рационалнијим и за нас и за оне који иду истим путевима, или ће веровагно ићи сличним путем као и ми. Од посебног значаја je за концепт и стварање самоуправне друштвеые организације, појам „оснозне организације удруженог рада”. Ништа маце није ново и битно и увођење режима самоуправљања у све сфере управљања друштвеном својином, укључујући и друштвену репродукцију. Многи социјалисти и марксисти, укључујући и Берђа Лукача, тврдили су с правом да социјалистичка мисао и пракса су се у знатној мери сукобили са нерешеним проблемой одговарајућег режима средстава друштвене репродукције. Друштвена репродукција се најчешће у социјалнстичкој пракси враћа, како каже Берђ Лукач, на капиталистичке основе или на патернитетско управљање од стране државе. Више ман>е смо то имали и ми; не само у ранијим периодима него са одговарајућим елементима све до данас. Нови устави, нарочито савезни Устав у новом нацрту, поред основне организације удруженог рада уносе одговарајући правно-социјалистички режим у сферу друштвене репродукције и тиме секу последњу пупчану врхщу између политичке власти и самоуправљања, између бирократског управЛ)ања и присвајања вшпка рада. То je уствари одговор на једно од основних питања социјализма; да ли социјализам може себе да креће својим сопственим путевима или ће наставити да позајмл>ује инструментаријум управљања и економских односа из старог друштва или из старог арсенала етатистичке теорије и праксе. Основна организација удруженог рада je прилично терминологию! компликована и представља извесне тешкоће у уставној и правној елаборацији, па и у остваривању. Међутим, велика предност овога појма je у томе што се преко ове основне организације удруженог рада решавају извесна основна питања носилаца самоуправљања, носилаца репродукцнје и дефинисања ћелије у којој се кује основни не само производни него друштвени однос социјализма.