Анали Правног факултета у Београду

3

УВОДНА РЕЧ

изазива и потребу за мењањем, за тражењем адекватних решења, за отклањањем недовршености и празнина. Y-целини узевпш, тежња за нужним институционализовањем тешко извојених победа, за отварањем врата новим снагама, новим процесима, тежња да се све то сствари у једном кодификованом, уређеном правном поретку у извесном смислу je основа за објашњење, ако не и увек иза оправдавање, честпх уставних промена у Југославнји. II Друго питање ко je се поставља и које уједно засеца и у анализу садржине новога устава, тачније нацрта новог Устава, јесте питање да ли je нацрт Устава заиста нови устав и тнме какав je однос измеВу Устава од 1963. и нацрта Устава од 1973. године. Са правно-техничког аспекта, а то je изражено у преамбули нацрта новог Устава, истакнута je идеја континуитета уставног развитка, нарочито измеВу устава од 1963. године и новог Устава. Нацрт новог Устава je у извесном смислу комбинација onora што у уставном праву називамо „ревизија устава” и елемената новог уставног система. Са овог становншта, нови Устав представља интеграцију појединих делова Устава од 1963. године, који су join увек остали на снази и који ће остати у новом виду на снази, затим, уставних амандмана од 1967, 1968, 1971. године и оних решена која су била утврђена мукотрпним и релативно дугим радом Координационе комисије и Уставне комисије Југославије у току тзв. друге фазе уставних промена. Тако да се текст Нацрта назива „интегрални текст”. Израз има више значегьа. Сваки устав треба да je интегрални текст. Иначе, ако je парцијални и разбијени текст, није устав, него збир уставних закона. МеВутим, овде се под „интегралним текстом” подразумева идеја да нови Устав садржи једну врсту инкорпорације, онога што je већ било устав, и што остаје устав у претходном периоду са оним што се утврђује као устав за наступајући период. По себи се разуме, да je ова врста интеграције тражила и извесне промене у самом систему у низу других решења у уставу, тако да у извесном смислу Устав, иако je интегративни текст претходне фазе са новим елементима, у знатној мери je нови уставни текст, не нови систем у правом смислу, али у знатној мери je и нови устав. Колико je то тачно покушаћу да. покажем на једној врло краткој и уопштеној анализи новина које садржи нацрт Устава, и то на једном теоријском плану не улазећи у подробности. ' 111 Највећа и најпознатија новина у нацрту Устава, јесте дал>е развијање и ширење система самоуправљања. Ми смо у уставни систем увели самоуправљање join 1953. године, најпре у привредним организацијама, а затим се кроз законе и праксу тај принцип самоуправл>ања шнрио у све области од друштвеног значаја, да би већ Устав од 1963. године настојавао да прогласи самоуправление као један од основних уставних и политичких