Анали Правног факултета у Београду

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

револуционарних мењања, претпоставлају промене везане за стални прочее тражења адекватних решења и форми; и према томе, садрже и услове за чешће мењање устава и доношење нових устава. Међутим, иако je Овај одговор релативно прихватљив за ситсацију у Југославији, истакао бих и два друга момента на размишљање који могу да буду елементи за одговор на ово питање ко je се поставља и у земљи и у иностранству, „зашто се у Југославији тодико устав мења и тако често”? Y Југославији несумњиво постоји настојање да се институционализује онај систем, изражен у макро категоријама као што су својина, власт, нација, појединац, релативно успостављен у револуцији и више-мање стабилизован одмах после револуције. Али, није само то што карактерише друштвено-економски и политички развитак Југославије и што налази свој одраз у уставним менама. Ynoредо с тим постоји и настојање, не само напор —■ да се успостави социјалистички поредак који одговара тековинама револуције, већ и да се тај поредак мења у складу са општим схватањем да социјалистичко поЛитичко друштво треба да превазиђе политичку државу и да се конституише као caiMoynpaßa пронзвођача, као слободна асоцијација произвођача; као „конституисана радничка класа у државу”, према познагој Марксовој формули. На овом плану дубоких социолошких преображаја немамо искуства ни примера у историји, тако да стварање једнога адекватног, да тако кажем, социјалистичког самоуправно-политичког система не може се постићи одмах; не може се извлачити само из идејних и теоријских премиса, већ мора бити резултат и ствара\ачке мисли и праксе а то значи лутања и експерњментисања. Y овој AHjaveKTHHKoj игри ce y историји стварају нове творевине. То тражи, глобално речено, незадовољство а тиме и промене. С друге стране, у Југославији, још за време револуције, а може се рећи од првих устава до данас, прихваћен je принщш који, чини одлику југословенског социјализма. То je уставност, која одговара тежњи да се политнчки систем институционашзује и да се е, тј. да се и власт и њено функционисање учврсте, али и да се ограниче, и да се отвори простор за утицај и успостављање нових економских и друштвених снага радног човека, радничке класе, грађанина уопште. На овом подручју имамо најмање искуства, најмање сазнања, а исто тако, не можемо се ослонити на традиције и друштвену спонтаност, пошто их нема или су дифузне. Разумљиво je, у оваквој ситуацији свесне социјалистичке снаге морале су да траже извесне институције, форме и инструменте, преко којих изражавају овај сложени противречни проДес који истовремено мења и тежи да креира ново; а то ново не може произаћи само из „природе отвари", већ се мора унети и „с поља”, тј. мора уносити елементе свести, анаша, вол>е, водећих снага овога друштва. Отуда YcTaß има значај усмеравајућег и кодификујућег фактора. Таква функција неизбежно об\освата потребу да се што потпуније изрази оно што je сличено или што се хоће. То уједно доводи и до празнина и привремености јер нико нигде не види и не предвиђа све, потпуно. Ово