Анали Правног факултета у Београду

76

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

као судови најближи грађанима, од особитог значаја судија појединац. Потребно je одмах истаћи да je тај проценат консхатован у време кад je појединац судно све граБанске спорове чија вредност није прелазила 2.000 динара. Од априла месеца 1972. појединац суди спорове чија вредност не прелази 10.000 динара. С обзиром на ту промену, није неумесно поставити питање колики je данас проценат од укупног броја спорова у којима општинскн суд одлучује као појединац, а не као веће. Поред тога, не треба изгубити из вида да je суВење у ванпарничним поступцима и у изврпшом поступку у првом степену увек инокосно. Имајући све то у виду, ja бих предложио неке измене у чл. 197. Y циљу да се уставни текст што више приближи стварном стану, требало би разликовати првостепени и виши суд. За првостепени долазе у обзир две могућности. Ако треба очекивати и даље јачање тенденције проширења инокосног суВења, онда би у ст. 1. требало ставити на равну ногу веће и појединца, тако што би се рекло да суд суди у већу или као судија појединац. Следећи став би предвиђао да се законом одреВује у којим ће стварима у првом степену судити веће, а у којима појединац. Овакве одредбе би омогућиле да се из разлога целисходности омогући инокосно суђење и у правним стварима крупнијег значаја за животне односе граБана. Друга могућност указује се за случај да се инсистира на томе да зборно суБење остане један од основных принципа нашег правосудног уреВења. Та могућност састојала би се у томе што би се став 3. изменио тако што би се рекло да се законом може предвидети да у ванпарничним и извршним стварима, као и у кривичним и парничним стварима мањег значаја, суди у првом степену судија појединац. Што се тиче поступка пред вишим судом, указујем на то да се ст. 3. чл. 197. не ограничава на првостепени поступай, из чега проистиче да поједннап може да суди и по жалби. Пи у једном правосудном систему европских земаља, колико су мени ти системи познати, није прописана надлежност појединца у вишем степену. Поготово то не изгледа прихватљиво у једном систему у коме je зборно суВенье проглашено за принцип. Према томе, требало би у чл. 197. непосредно рећи да виши суд суди увек у већу. 8. Су duje поротници Мишљења сам да Нацрт не треба да се ограничи на то да у чл. 202. каже да у суВењу учествују, поред судија, и судије поротници. Неопходна je једна одредба начелног карактера, којом би био ближе утврВен положај судије поротника у односу на судију. Наиме, требало би рећи да су судије поротници, у расправљању и одлучивању, равноправии са судијама. Данас таква одредба постоји у правосудним организацноним законима, али мислим да она има уставноправни значај. 9. Забрана бављења послови-ua који су неспојиви са функцијом судије Прво бих приметно да нисам сасвим сигуран шта je смисао одредбе чл. 204. (Судија не може вршити неку другу службу већ по принципима