Анали Правног факултета у Београду

77

СУДСТВО И JABHO ТУЖИЛАШТВО

радног права.). Верујем да се хтело рећи то да се судија не може бавити делатношћу и пословима који су неспојиви ca достојанством судијске функције. Ако je то смисао ове одредбе, онда напомињем да она сад постоји у правосудним организационим прописима (чл. 20. ст. 2. ОЗСОН). Мишљења сам да je то један негативан услов за избор за судију и једна забрана чнје непоштовање може да повуче разрешење од судијске функције. Другим речима, одредба нема уставноправни значај. Y случају да ce та одредба ипак задржи у уставном тексту, онда се, под условом да она има изложени смисао, поставља питање зашто забрана о којој се овде говори треба да се односи само на судију, а не и на судију поротника. Нема разлога да се допусти могућност да се овај друга бави делатношћу и пословима који нису у складу са угледом суда. Jep судија поротник je равноправан са судијом у вршењу функдије. Он ту функдију, дакле, врши са исто толико достојанства као и судија од позива. Ограничена чл. 204. на судију може да сутерира мисао да учешће судије поротника у већу нема онај значај који има учешће судије, другим речима, да je суђење у већу формалност, а да стварио расправља и одлучује председник већа. 10. Стручна спрема као услов за избор за судију државног суда Y Нацрту се, осим негативног услова из чл. 204, не говори ништа о условима које мора испуњавати судија државног суда. То значи да се ти услови препуштају републикама и покрајинама. Доследно томе, оне не морају прописати стручну правничку спрему као услов за избор за судију државног суда. Иста примедба односи се и на јавног тужиоца. 11. Начало делегације у односу измећу вишег и нижег јавног тужиоца Однос између вишег и нижег јавног тужиоца уређен je по принципу деволуције (чл. 214). Није логички нужно, али мислим да би било целисходно и да би одговарало природи тог односа кад би се у истом члану прописао и принцип да виши јавни тужилац може нижем поверити вршегье појединих послова из своје надлежности. Ако савезни Устав не предвиди делегацнју, онда се може дискутовати да ли она може бити допуштена републичким уставима. Могућно je резоновати да савезни Устав оставља питање делегације отворено, али не треба одбацити ни такво тумачење да савезни Устав утврВује потпуно однос вишег и нижег јавног тужиоца, а у том односу делегација није предвиђена. Прописивањем делегације у савезном Уставу тај однос постаје комплетан. 12. Сиромашко право Међу правима о којима je реч y 111 глави другог дела Нацрта требало би, у вези са правом на правку заштиту, предвидети да се грађанин ослобаВа трошкова судског и другог поступка пред државним органом ако би сношење тих трошкова угрозило егзистенцију иегову и лица која