Анали Правног факултета у Београду

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je он дужан издржаватн. Другим речима, требало би тзв. сиромашко право уздићи на стелен уставног принципа, 13. Положа ј странца у поступку По чдану 191. ст. 2. Нацрта, сваком je зајемчено да у поступку пред судом или другим државним оргашша и организацијама употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје на сво.м језику ca чињеницама. Практично ова одредба значи да je суд, односно орган пред којим тече поступай, дужан да се стара за превоБење, ако странна, њен заступник, сведок иди вештак говори другим језиком, а не језиком суда, или на другом језику предузима писмене радње. Ова одредба не заслужује нарочите коментаре кад се ради о домаћем држављанину. Извесно je да сваки припадник једног народа или народности Југославије може пред сваким југословенским судом да употребљава свој језик, без обзира да ли je то језик суда. То право je имплицирано у једнакости граВана уопште, а посебно пред судом (чл. 136, 151. и 159. Нацрта). Интересантгю je међутим, то да се одредба ст. 2. чл. 191. односи и на странце. Jep тај став почиње речју „Свакоме”, што значи да се јемство пружа и ономе субјекту који није домаћи граВанин ш правно лице. Кад се ради о кривичном поступку, право оптуженог странца да употребљава .свој језик, а да превођење буде задаток суда, садржано je већ у праву на одбраку (чл. 161. Нацрта). Слично томе, разумљиво je да се не може од странца сведока, за кога постоји општа дужност сведочења. као и за домаћег држављанина, тражити да се сам стара за превоБење свог исказа. Одредба о којој говорнлю иде, меБутим, и даље. Она значи да се сваки странац може, као странка у било ком поступку, не само служити својим језиком усмено на расправи, него и да поднеске на том језику, а суд je дужан да се постара за превођење. Овакво уређење, истина,, може да доведе до тешкоћа у пракси (Није лако наћи преводиоца за сваки језик; превођење опширних поднесака и прилога може да на терет предрачуна суда повуче знатне издатке, за које није извесно да ће суду бити накнаВени). МеВутим, упркос томе, ова одредба служи редакторима Нацрта на част, jep се са сваким побољшањем прашног положаја странца пред судом остварује напредак у хуманизацији правосуђа. Али, кад je идеја прогреса на том плану већ добила своју афирмацију у Нацрту, онда мислим да треба ићи до краја и пропнсати начелно изједначење странца ca домаћим држављанином у погледу могућности судске заштите, без обзира на узајамност. Ja при томе имам у виду прво да, и поред чл. 178, странац као тужилац пред југословенским судом унапред полаже, ако домаћи туженик то захтева, износ из кога Be се тужени, ако паршщу добије, наплатити за парничне трошкове (тзв. акторска кауција). Потпуно изједиачење странца са домаћим држављанином пред југословенским судом знанию би, дакле, да се обавеза те кауције укида. Друго, смисао изједначења био би у и томе да се странац ослобађа претходног сношења парничних трошкова, тј. ужива сиромашко