Анали Правног факултета у Београду

Ар

Владимир Јовановић:

НАЦРТ УСТАВА И СТАТУСНИ ПРОБЛЕМИ ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДА

Промене у друштвено-економским одыосима и развој самоуправљања не само да оправдана]у, већ и захтевају доношење новог Устава. Парцијалне промене уведене амандманима довеле су до неусаглашености ових промена са преосталим делом уставног текста. Одатле су никле распре и неспоразуми у тумачењу. Најбољи je пример био тумачење постојећег плана 15. Устава ко]и се односио на појам предузећа и ових нових уставних амандмана који су везани за категорију предузећа. Међутим, пракса примене амандмана указује на неке нејасноће и празнине за које се у Надрту не налазе решења, бар по мом мишљењу. У питању су неке одредбе о друштвено-економским односима. Ja ћу покушати да се задржим на неким од тих решења за ко] а мислим да нису до краја јасна. Прва трупа питања везана je за одредбе плана 30. који се односи на тзв. заједничке службе, и на радне заједнице тзв. заједничких служби. Према одредби става 1. плана 30. радницн у радним заједннцама који врше заједнипке послове за друге основне организације удруженог рада, другим репима заједничке службе у привреди имају доходак, право на липну потроштьу и право на самоуправна права која нису у супротности са циьем те делатности. Оне, значи, носе назив заједничке службе, и имају ова права. При том се изричито подвлачи да оне нису основне организације удруженог рада. Став 111 овог истог плана говори о радним заједницама које врше послове за самоуправна интересне заједнице, друштвено-политичке органе, удружења грађана, другим речима за соцнјално осигурање, за политичке организације и исто тако и за радне заједнице на факултетима. Ове радне заједнице такође имају иста права на доходак, права на липну потрошньу, и на самоуправна права. За разлику од радних заједница заједничких служби у привреди положа] ових других радних заједница се регулише не само уговором него пре свега законом и уговором на основу закона. Довде je текст јасан. Међугим, став 111 овог истог плана, говори да радниди ових радних заједница, значи радних заједница заједничких служби, када постоје услови и када то није супротно цшьу те организације, организују се у организацију удруженог рада у ко] о] врше права која радници врше у основним организацијама удруженог рада. Из оваквог текста произилази да ови радници не могу да образују основне