Анали Правног факултета у Београду

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Поштујући ту идеју, мислим да ca гледишта Устава ми не можемо да прихватимо да оно што ове заједничке службе на бази сопственог рада створе као своја средства, поготову што je Устав рекао да и интерно вредноваьье рада може да буде основ за конституисање основних организација удруженог рада, да они на том основу не могу да им aj у иста права као и др\ти радници, у односу на тај део средстава који на овај начин остваре. Према томе, да закључим поводом овог питања, ja сам зато да буду и они основна организација удруженог рада, или ако немају за то услова да буду упућенн у неку другу основну организацију. Ако их већ зовемо заједничким службама, да онда јасно кажемо да те заједкичке службе као радна заједница имају у погледу средстава која остварују иста права као и радници у основним организацнјама удрчженог рада. Друго шгтање на које сам хтео да скреием пажњу односи се на одредбе чланова 44. и 45. које се тичу области осигурања, а о коме je овде већ било речи. Ja посебно скрећем пажгьу на ово питање, пошто постоји опасност да се неке разлике у тумачењу ових одредби погрешно искористе. Ево о чему се ради. Већ je поменуто да се осйгурашщи у оквиру осигуравајућих завода као заједннца осигурања могу према садаппьем тексту Устава конституисати и у тзв. посебне или гранске уже ризичне заједнине и основне заједнице осигурања. На овај начин према овоы тексту испало би да je могуће да се заводи као ризичне заједннце у оквиру свога конституисања слично основним орГанизацијама удруженог рада, деле само на уже заједнице које би биле конституисане по принщшу врсте осигурања, имовина, лица или нека друга категорија. Међутим, већ je животна чшьеница да ми у нашој пракси имамо исто тако присутно конституисање по регионалном основу, да се осигураници једне регије, тј, области, уже или шире, конститушпу на том принципу и да стварају основне ризичне заједнице на бази мерила територије. Ово прво решење које je прокламовано и од стране друштвепо-политичких организахшја, као решење које одговара духу амандмана ушло je у Нацрт устава. Са друге стране у Србији, у правилу, сем једног оспгуравајућег завода, конституисање тече по регионалној основи, тј. по стварању заједница на бази територијалне солидарности и узајамности. Проистиче да je на неки начин прво решење једино амандманско, а с друге стране то даје место различитим дискусијама. Због тога, мислим, да би се избегли овакви разговори, јер треба имати у виду, да то што одговара једној републици, не мора да одговара другој . Друго, ми имамо чињенгшу да су у пракси одређена решења заживела, а са гледишта саме делатности и један и други принцип требало би да буду присутни. Наиме, већ je овде поменуто да са гледишта саме екоггомике осигурања, није принцип вертикалне расподеле ризика у простору једини могући начин решавања. Поред узајамности на бази сродности ризика ми, а и Устав сам прокламује, можемо да прпхватнмо и морамо да поштујемо да солидарност може да буде и на бази преливања средстава измеВу поједнннх ризичних заједннца, и нарочито за неразвијена подручја. Ми данас имамо чињеницу да се баш у неразвијеним подручјима