Анали Правног факултета у Београду

83

НАЦРТ УСТАВА И СТАТУСНЫ ПРОБЛЕМЫ ООУР-а

јавља тендендија стварања регноналннх заједница и да се средства преливају из једне врсте осигурања у другу, А а би се на тај начин регионадни економски развој убрзао. И рецимо такво решенье данас по тенденцијама које се већ јасно виде, постоји у Аутономној Покрајини Косово. Ми не можемо данас да кажемо да то што осигураници на основу солидарности могу да преливају средства из једне гране у другу, да je то сад супротно амандманима, да je супротно економици осигурања. То je исто тако опасно. За прилаз овом питању само су два момента битна. Да ли ризична заједница ко ja се ствара као ужа заједница, ca гледишта економике осигурања представља довољну ризичну заједницу која омогућава изравнадаање ризика. И друго, да ли се то конституисање врши на основу воле осигураника, а да то није општина, или неко други ко камеће такво решење, већ да стварно осигураници са те територије, на бази солидарности, хоће да преливају средства. Отуда, мислпм да сам довољно јасан да би, ради тежине питања, нужно било да и овај други тзв. територијалки прнкщш нађе места у Надрту устава. Y коначном тексту Устава, требало би изоставити ово наглашавање гракских заједница већ утврдити начело, да сами осигураници могу на основу своје воље и начела економике осигурања да стварају уже ризичне заједнице било по гранском било по решоналном принципу. Мислим да ће ово питање посебно бити од значаја. Политичка тела у неким републикама већ су заузела ставрве који одговарају њиховој републици. У сваком случају бирање решења јесте сгоар самих осигураника и њихове волзе. Следеће пнтање односи се на друштвени план. У одредби члана 58. концепција Нацрта Устава полази од тзв. индикативног плана. Друштвени план по Нацрту устава нема директивни карактер, он не обавезује. Међутим, истовремено у самом нацрту Устава наглашена je јака жеља да се план више респектује. Ja сам и раније и пре овог Нацрта устава говорио да и по садашньим прописима план може да представља ефнкаснн инструменат у нашем систему, и да он мора да нађе и у виду правног решења у Уставу своју правну снагу која, на неки начин, ово респектовање може да изрази и кроз одређене правке норме. План би требало да не буде само индикативан, него да у одређеном моменту може да буде и инструменат друштвене интервенције. Ja замишљам да то може на следећи начин да се регулише. Пошто je већ Нацрт устава изразио врло јаку жел>у да овакав индикативни план, који није наредба, буде поштован, ja бих ишао корак даље, па бих у Устав уградио могућност судске заштите, од аката који битно нарушавају план било да се ради о актима политичких организација, било о актима привредних организација, било о уговорима самих радних организација. На основу уставног односно законскот овлашћења јавни правобранилац би могао да затражи интервенцију, да затражи усаглашавање уговора односно, акта друштвено-политичке заједнице, којим се такав акт доводи у склад са друштвеним планом. Ако тога не буде ja се бојим да ће наш друштвени план остати па ономе што je и данас, на изразу великих лепих жела, а да ће као правки инструменат