Анали Правног факултета у Београду

О УЛОЗИ УПРАВЕ И СИСТЕМУ НАУЧНИХ ИНФОРМАЦИЈА

Налазимо се у другој фази уставне реформе, периоду када уставе треба развијати законским текстовима, заокруживати нове институте, стварати нови уставни систем. При томе се устави могу анализирати различитим методима и од резултата тих сложених анализа поћи при стваравьу законских текстова и подзаконских аката. Једноставна нормативна анализа ннје више довољна, јер није у стању да у довољној мери одрази сложеност друштвених односа, нити je правно регулисање довољно да усмери друштвена покашагьа у пожељном правду, у условима настанка и развоја сложених облика друштвеног споразумевагьа и договаравьа у најразличитијим областима. Устав се може анализирати различитим методима, нормативним пре свега, }ер савремени нормативни метод укључује и елементе других метода у сопствени инструментариј. Текстови нацрта савезног и републичког устава ко je имамо пред собом, најбогатија су грађа за социолошку анализу коју смо имали пред собом досада. Међутим, социолошка анализа устава није ce joui довол>но проширила, иако би требало да се развија истовремено са другим анализама. Богатство промена и новина захтевало je такву анализу jep би она требало да утиче на систематизовање и још значајније повећање склада меВу одредбама које утичу на самоуправни развој. Није дошло ни до значајнијег ширења историјских истраживања устава и законитих токова који су довели до формулација које имамо пред собом иако je социјална меморија, искуство нашег друштва већ омогућавало препознавање и проучавање зрелих тековина самоуправног друштва које су, недавно биле привремено угрожене друкчијом стратегијом. Даље, применом историјског метода могло се приступили систематском испитивању нашег система у дубинској димензији (сам са собом у различитим временима) упоредној димензији (са другим друштвеним системима у различитим временима), или у просторној димензији (са другим друштвеним системима у истом времену). Тада би се могло видети коликим вредносним фондом располажемо и каква смо кретања у свету подстакли. Ако би том приликом довели у везу материјални напредак са напретком односа меВу људима онда би предности самоуправал>ан>а постале још јасније и наше место у историји радничког покрета још уочљивије. Истини за волу, оваква истраживања су увек полидисциплинарна