Анали Правног факултета у Београду

18

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и не само историјска, баш као што једино организовани тимски рад може у истој дисциплины дати друштвено значајне резултате. Све ово спада у догађаје који су се десили, процесе који су се довршили или бар започели, резултате који су постигнути, респективу, идејни и вредносни фонд. Требало бн рећи нетто и о проспективи, пројектовању будућности, могућностима да одређеним акцијама повећамо могућност наступања повољних последица. За савремене методе којима ce истражује стратегија друштвеног развоја, карактеристичан je скуп превизионих метода: планирање и програмирање развоја у времену и простору у складу са условима окружена, што се чини, нарочито употребом квантитативних метода, конструкцијом математских модела при чему се нарочито истину линерано и динамичко програмирање. Тиме се значајно повећава број информација о будућности, о могућим и пожелтим стањима којима тежимо. Мнош проблеми би били избегнуты када би људи унапред располагали знањима о могућностима друштва да задовољи одређене потребе у одреВеном периоду. Тада би се смањили претерани захтеви, угасиле претеране амбиције, а расположиве снаге би биле складшгје распоређене. Идејно и политичко опредељење би било подлога и носилац конкретно друштвене акције и то je оружје и средство које се выше не може испуштати из руку, баш као што савремене оријентације у науци могу да помогну при одреБивању алтернативе али процес одлучивања не могу да замене. Могу само да доведу до тога да се одлучује на основу шире информационе основице, већег броја систематизованих података. И у науци и у друштву данас су присутне тенденције ка интеграцији и дисперзији, расипању, нереду, ентропији, довођењу сваког сложеног система у стање највеће једноставности а то je статье распада, Тежтьа ка интеградији настаје не само као негентропија, стварање реда, сразмере, дисциплгше, система него и као прнродна последгща повећања сложености друштвених односа. Особина je друштва повеђање сложености, диференцијација послова и задатака, све већа сложеност друштвених односа. Управо зато долази на другом полу до појава интеграције, потреба за синтезом, повезивагьем, системом. , Нацрти нових устава одражавају управо такве тенденције ка интеграцији, повезивању, повећању уреВености друштва које једино може да обезбеди повољан, самоуправны развој. При овоме треба инсистирати на систему, складу, што се може постићи и каснијом прикладном законодавном акгцгјом. Присуство различитих оријентација не само да слаби позиције система и онемогућава ньегово функционисатье, него нужно доводи по појава нове стабилизације али друкчнје оријентације од оне која није имала снаге да наметне сопствени концепт. Зато истовремено и у науци и друштву долази и до веома апстрактних теорнја, тежњи да се обухвати и анализира целина самоуправног друштва ван времена и простора и нарочито окружења, исторпјских услова развоја, па налази нису ни научно ни практично тачни, или долази до захтева за претераннм опредмећењем, матери јалним развојем као јединим важећим или бар, основным мотивом за акцију појединца и друштва. Обе оријентације нису