Анали Правног факултета у Београду

22

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

глашавања начина рада, аналогијску анализу у погледу одређивња елемената управних функдија које се већ сада или у перспективи могу пренети на институције удруженог рада, трансфорхмисати се од управних у сахмоуправне послове, увести уместо ауторигета државне власти ауторитет друштвеног договора и споразумевања, како je то уставима и одређено. Даља истраживања која треба да се развију на основу нових устава OTBapajy широке могућности усавршавања управе, па би требало да се оснивају и на анализи вертикалне технологије управе: утврБивање принципа на којима управа у самоуправном друштву треба да почива на основу текстова донетих устава, затим одреБивагье облика и употребе метода и технике модерне управе и увођење нових принципа рада управе путем нове технике у систем који сачињава управа са својохм социјалнОхМ околином: самоуправним друштвом. Не треба имати илузија да ће улога управе па и државе нестати одједном нити да ће њено одумирање тећи праволинијски, постепеним опадањем броја увек истих функција ко je држава има. Неке ће функције нестати, неке нове настати. Међутим, карактеристика je новог система који ce уставихма заснива опадање улоге принуде, моћи похштичке власти у корист друштвеног споразумевања, при чему je основни елемент анализе од кога се полази непосредни и историјски интерес радничке класе, не само најмасовннје него и најпропулзивније друштвене трупе, која je j едина дубоко заинтересована за стахшо мењање статус-квоа, за побол>шање свог укупног положаја, па je природни носилац револуционарних тенденција. Очевидно нови устави омогућавају нови снажнији развој и науке о управи као синтетичке дисциплине која може, заједно са праксом да предложи и проучи многа нова и боља решења. -Гош једно питање које не спада директно у домен управе привлачи пажњу: положај и улога инфорхмационих систехма у нашем друштву. Нови устави су резервисани према овој материји, новој не само код нас. Нацрт Устава СФРЈ у ставу 6 Главе IV Основных начела предвнБа да: ... „Y циљу изградње друштва као Сх\ободне заједнице произвоБача, радничка класа и сви радии људи развијају социјалистичку самоуправну демократију као посебан облик диктатуре пролетаријата, у кохме се остварује подруштвљавање политичке Вх\асти ито обезбеђују .. . инфорхмисањехм радних л>уди о свим питањихма од значаја за остваривање њиховог друштвено-економског положаја и за што пуннје и квалификованије одлучивање у вршењу функција власти и управлшва другим друштвеним пословима. Овде није речено на који се систем Iшформисан>а мисли: класичан, као до сада, путем штампе, радија, телевизије, или обавештавањехМ од стране струнных службы и појединаца итд. МеБутим, у области информаштја наступио je револуционарни цреокрет коришћењем нових техничких средстава која обезбеБују могућност брзог ефикасног и благоврехменог инфорлшсања радничке класе без посредника, објективно и без избора информација у било чијем аранжхману на основу датотеке метода и програма. Наиме ако знамо да се количина инфорхмација у употреби дуплира сваке треће године, онда морамо или пристати да се ослонимо на некога ко ће у име радничке класе да „бира” информадије што готово увек зна-