Анали Правног факултета у Београду

21

О УЛОЗИ УПРАВЕ У СИСТЕМУ НАУЧНЫХ ИНФОРМАЦИЈА

на Устав 1963, или су можда друштвени задаци које управа треба да реши у суштини исти као пре десет година? Ако су задаци унеколико промењени, због чета није дошло до значајнијих промена у текстовима устава који регулшяу улогу и положа] управе, који би у још већој мери одразили друкчији положаЈ и улогу управе у новом самоуправном друштву, стабилнијем од ранијег. Очевидно, приликом одреБивана положаја и улоге управе поступило се опрезно, на класичан начин, чиме су многа питана организације и функцнонисања управе препуштена законском регулисану. Одредбе нацрта устава, да се вратимо нашој ранијој подели информација, припадају типу морфолошких, класичних информација и не развијају подлогу за операционалне информације о управи које би се скулиле на месту које им по систематиди припада: у оквиру XIII Главе нацрта савезног устава и XIII главе устава СР Србије. Треба пажљиво истраживати готово цео устав да би се прикупиле и систематизовале све информације које се односе на функционнсан>е управе, па чак и на њену организацију. Послови који се организовано и контролисано морају обављати у друштву, бројнији су управо зато што je и само самоуправљање сложеније, међутим, контролно-надзорна делатност над тим процесима треба да буде новог типа и то устав предвиВа, али рудиментарно. Ово питане треба посебно теоријски разрадити али то не можемо учинити у дискусији. Сигурно je само то да нови закони о управи треба да дају изузетно знача]не и нове одговоре на питана организације и функционисана управе јер то текст устава захтева и одреВује. Мислимо да се будући закони и други прописи треба да осланају пре свега на систематску номенклатуру управних послова које на основу устава треба и вршити а не на организацијско одреВиване ко треба да врши одре Вене недефинисане управне послове. Послове треба груписати у задатке а ове у управне циљеве и тек онда приступити формирану и одреВивану делокрута и надлежности као и критерија функционисана органа управе. Релативно кратко време није дозволило темељнију разраду уставних начела о управи али je друштвена потреоа да се у законодавном поступку овом задатку приступи са свом озбиљношћу веома изражена, при чему класична решена у ово] области не могу бити добра ако остану Једина, jep се и не ради о класичној држави са неним инструментаријем у основи наслеВеним из буржоаског арсенала „правне државе”. При овоме нови устав пружа значајне шансе за нови приступ управно] делатности уопште. Наиме, разрадом основних начела која представљају изванредно знача] ан текст јер садрже предвиВана, информације окренуте у будућност, као и деловима устава која предвиВају могућности и облике планирана, друштвеног усмеравана, координације и контроле, треба, пре израде законских текстова приступити темељном истраживану управне делатности у целини: неног каратера и обима у садашно] фази развоја, облика неног нешто проширеног делована али и промененог карактера. При овоме треба применити синтетички метод, приступити управи са становишта већ развијених нових дисциплина и обезбедити интердисциплинарну сарадну, проширити хомолошку анализу сличности и разлика цојединих управних нивоа у појединим републикама са питанима уса-