Анали Правног факултета у Београду

26

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међутим, што ce тиче друтог стратешког циља новог устава стварања ефикаснијег привредног система, мој je општи утисак да пројект Устава, овако како je формулисан, не даје довољно основа за, ■ — бар у садашњим формулацијама, наду, да ћемо постићи један ефикаснији привредни систем у друштвено-економском систему, и да ће тај систем у битној мери допринети остварењу овог јачања положаја радничкс класе. Зашто мислим да овај пројект то не даје? Зато пгго ми се, пре света, чини да, и ту ћу се вратитн на нужан пут да се анализира читав проблем, а то je методолошки проблем, који су овде др Кавран и join неки дискутанти покренули, мени се чини, да у свим одредбама Нацрта, било оних начелне природе, које су дате у преамбули о Основним одредбама Устава, било у појединачшш члановима, да се ту стално ради о присутности двају у основи противречних методолошких приступа, разради уставних начела и њихове конкретизације. Један je приступ, који дефинира неке односе нормативне или позитивне, изведене из неког „чистог модела” социјалистичког система, друштвеног система самоуправљања и политичког система, и то су најчешће нормативне хипотезе у Одредбама Köje се тичу друштвене својине и расподеле према раду или права радника да користе друштвена средства и расподељују свој укупни доходак, о друштвеном карактеру укупног дохотка итд. Рекао бих да су то уставне одредбе Једног чистог, дедуктивним путем из неколико основних премиса извёденог теоријског модела и друштвено-економског и економског. С друге стране, има Један велики број допунских принципа, или варијација тих принципа, који произилазе из гекућих емпиријских односа и услова, из садаппье фазе развоја, који у мањој или већој мери, оспоравају или Hempajy фундаменталне претпоставке и ставове „чистог модела”, или их чине нејасним, упоредо дајући одредбе и ставове који бар логички non sequitur, не следе и не произилазе из начелних ставова. Ово je видливще када се анализирају појединачни чланови које je радни тим, који je радио на Нацрту Устава покушао, не!де са више успеха, а негде са мало успеха, на неки начин да решава, где се није успело, начелни ставови и текући односи су просто стављени једни поред других, па се онда добија противречан резултат и развија низ логичких противречних ставова. За илустрацију претходне констатације се може указати, пре свега, на преамбуле које се тичу начелних ставова Основа друштвено-екопомског система Југославије, и полнтичког система. То су дефиниције и ставови у вези са друштвеном својнном, са самоуправљањем, са положајем основних субјеката привређивања, са робним, тржишним и планским елементом, са положајем и улогом државе и других друштвено-политичких организација (као субјеката који су нека врста „квази субјеката”, тј. нису економски субјекти, али ипак имају важне економске функције). Наиме, у свим тим начелннм приступима и одредбама, по мом мишљењу, нема ниједног који би био конзистентан до краја и велика je штета што предлагачи ових текстова Нацрта, нису укључили оно што представља по мом мишљењу, већ достигший стелен наше политичке, еко-