Анали Правног факултета у Београду

27

„ДВА ИДЕАЛА И ДВЕ ЛОГИКЕ Y НАЦРТУ УСТАВА”

номске и других наука. Мислим да се у нима, у нашој теорији отинхло нешто даље у расправи ових проблема, него што je то даго и, што се то одражава у самом тексту Нацрта Устава и његових начелних одре Вена. Наравно, сваки од ових ставова, могли би се детаљно разлагати, ja бих узео само неколико примера. Почећу са проблематикой друштвене својине. Мени се чини да друштвена својина није економски доследно третирана у овоме тексту, односно да je сведена само на неколико чинилаца од којих су неки саставни део бића друштвене својине и у овохм нашем самоуправном моделу, а неки нису. Има и неодреВених ставова. Друштвена својина je као економска категорија у Нацрту функција расподеле према раду, договарана, н екстерних фактора ти екстерни факторы могу бити и утицај државе и утицај система и утицај спољног тржишта и читавог низа других утицаја које могу вршити одреВујуће често битне, некад важне, у цракси, утицаје на карактер коришћења друштвене својине. Могло би се рећи да и кондепција радног човека и класа могла бити у овом Нацрту Устава дата нешто прецизније. У нашој теорији и пракси, бар последних година, се јако истине значај класног приступа, не само о практичшш проблемима, него и теоријским. МеВутим, доста je у Нацрту Устава око субјеката, класе као субјекта, неодређеног. Наиме, ту има један читав низ категорија које се алтернативно појавл>ују као израз основног субјекта. Час je „класа” узета као основни друштвени субјект, час je „радни човек”, час су „људи”, час су „граВани”, час су „заједнице л>уди” тј. ОУР-и као основни субјекти и није можда на одмет да се у новом Уставу истакне, овога пута, нешто прецизније и доследније да je класа радника, радних људи основни друштвени субјект и онда преко њега се посматрају и друга аспекти тј. друга друштвени слојеви који су у различитим односима према класи радника. Може се рећи да je и кондепција самоуправљана овде сужена и сведена на „право самоуправљања” и перед наших значајних искустава и у развоју, и у рационализацији самоуправљана (један аспект тог проблема смо чули, у вези са самим појмом и категоријом управе). Намеће се найме утисак, да je самоуправљање само третирано и дефинирано као извесно право, уставно право без прецизнијег одлучивања функција самоуправљана у различитим сферами економског и друштвеног живота, укључујући и обавезе и одговорности које су се нешто измениле и развиле од стања којег смо имали у 1963. години наовамо. Чини ми се, такоБе, да се извесне врсте неодреВености око основних ставова огледају и у концепдијама које су везане за економски систем, ближе за карактер робне привреде и планирана. Мора се при томе истаВи, да су та питана и најмање у досадашњој теорији и пракси нашла дефинитивна решена, али je исто тако чиненица, бар за мене, да се више учинило у пракси и теорији него што je у нацрту нашло место. Наиме, и робни облик организације друштвеног рада и плански карактер привреде V теорији je нешто потпуније разраВен него што je то нашло место у Уставу. Нарочито je у вези с тим, одељак о друштвеном планирану и у републичком и у савезном нацрту Устава недоволен. Он понова своди, у крајној линији, друштвено планиране на низ облика економских