Анали Правног факултета у Београду

28

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

политика, не бави се неким централним проблемима којима се модерна теорија и пракса планирања бави, као што су проблеми односа целине и дедова, проблеми приоритета, производите (инвестирања) и потропгње проблема параметара и критерија развоја итд. А све je то морало наћи бар неку најопштију уставну интерпретацију (при решавању питања о којима je нешто овде говорио и професор Благо јевић). Мислим да се са оваквим уставним третирањем друштвеног планирања не могу да постигну неки трајни и на другим местима поменути гштереси радничке класс и самоуправљача, као што je економска сигурност, као што je право на рад, запослеыост, и нека друга права (друштве"ОГ стандарда). Очигледно je, да друштвено планирање у овом делу текста, по мом мишл>ењу, не добија довољно ни институционално, ни начелно, системске оквггре и основе да би могло да се о њему детаљније расправља у пој единим члановима. Прешао бих сада на примедбе о појединачним члановима Нацрта. Кад je реч о њима, онда и овде влада извесна неодреВеност, између исказа и ставова који одражавају нормативне, опште и начелне критерије, и неких критерија које треба да решавају неко текуће стање, фазу нашег развоја. Обе врсте критерија су испреплетене и отуда ми се чини да у низу појединачних ч\анова, који се односе на по ј едина институционална решена и уставна решена, као што су рад, и доходак, стицане права рада, и расподела, да се свуда одражавају и нека питана фазе развоја и нека питана нерешених теоријских дилема код нас у вези са концепцијом рада и дохотка и места дохотка. НавешВу само два примера која се односе на два члана, а мислим да се таква анализа може у друштвено-економском систему извршити готово за већину чланова који показују у којој мери су појединачна решена амбивалентна, непотпуна, или недоследна имајући у виду шта она значе као друштвена или као економска категорија. Y члану 12. говори се, на пример, о праву на рад. „Рад и резултати рада одређују се на основу једнаких права и одговорности и они одреБују материјални и друштвени положа] човека". Ово je једна нормативна одредба. Ja сам потражио, даље, у Нацрту Устава, које би биле комплементарно, додајне одредбе којима би се реализовала уставно и систематски ова норма чл. 12, и нисам нашао ниједну, економску као што су, нужно везане за рад који одређује матерщални и друштвени положај човека, - оне економске одредОе ко]е се односе на право на запосленост, на право на једнак доходак од Једнаког рада, на право на ]еднака средства које појединац може да користи у реализовану својих права на рад и резултата рада. Аакле, економски положа], материјални и друштвени положај човека, да Ьи се кроз рад и резултате рада одредио и добио квалитет једнакнх права и одговорности, морао би да има читав низ допунских одредби, које овај Нацрт Устава не садржи, и не садржи, по мом мишљењу, делом зато што писци Нацрта нису водили рачуна о конзистентности пројекта, а делом и зато, не садржи, јер ми заиста још немамо могућности да то економски реализујемо. Вероватно да право на запосленост не може да уђе у уставне одредбе у нашем друштву, зато што то право ово друштво не може join у потпуности да реализује. И сада се поставља питање, ако