Анали Правног факултета у Београду

НАСЛЕЂИВАЊЕ ЗЕМЉИШТА, ПРАВО НА СТИЦАЊЕ ЗНАЊА И СЛОБОДА СТУПАЊА У БРАК

Данае се интензивно трага за правним формулама ко je би што тачшце и јасније појмовно исказале (и исказивале) сше богатство, сложеност и суптилност изградње нових друштвених односа. Свака одредба нацрта правних аката о којима расправљамо покрива одређени сегмент друштвених односа, а сваки од тих сегмената може да привуче (и привлачи) пажњу како својом структурой и садржином тако и оним што може и треба да пружи сутра. Ja бих се задржао наравне, укратко будићи да време које ми стоји на расположењу онемогућава иоле потпунију диегезу —■ на три алинеје: ону која je посвећена земљишту, ону која говори о праву на стицање знања и ону чија je ерж слобода одлучивања при заснивању законом уреБене заједнице живота два лица сунротних полова. 1. Члан 70. Нацрта устава СР Србије тиче се права својине на земљиште, с тим што би се, поред осталог, законом одредило у којим границама и под којим условима би земљорадници и неземљорадници имали право својине на неполюпривредно земљиште и шуме и шумско земљиште односно ови други на пол>опривредно земљиште. Овај пропис инволвира право наслеђивања на односним добрима. Y члану 171. Нацрта устава СФР Јутославије изречно се вели да je оно зајемчено. Истина, ту се говори о непокретностима, али je посве извесно да je реч и о земљишту. Ако се непокретна добра посматрају са економске тачке гледишта, земљиште се налази in médias res (у средишту саме ствари). Отуда дискусија о наслеБивану ове врсте непокретности није на одмет, иако je општеприхваћено правило да се ова проблематика уређује посебним законом, па, дакле, и објашњава путем измене мисли приликом доношегьа тог закона. Y досадашњим уставним расправама било je речи и о томе да би наслеђивање пољопривоедног земљишта ваљало тако уредити да оно припадне само ономе који га обрађује, јер би, (вели се, то землюраднику било најсигурније јемство да ће егзистенција његова и његове породице бити трајно решена и да je то пут спречавања распарчавања сеоског поседа и заустављања миграције сеоског становништва. Изгледа да ie ова замисао гшожета опсенаоством. Y сваком случају законодавац би, ако жели да се сачува од изненађења, морао да води рачуна о низу околности. Не налазимо се у области и времену у којима je