Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

допуштено учинити исту погрешку. Њу,. међутим, није једноставно избећи све док бркамо узроке и последице и док се не научимо да je замена овде најмање упутна, а старо je и увек актуелно правило: ако поток слабо тече, није недостатак у кориту већ у извору. Узроци недоволног извора несумииво су и многобројни и разноврсни. Предуго би било набрајати их, а о њиховој анализи да и не говорим. Мене, пак, занима следеће питање: да ли истодобно конкурисање наследника који су землорадници и оних који то нису на наслеЬиваие полопривредног землишта улази у кумулус узрока ненздашности извора односно постојања назначене проблематике или не, и, у случају потврдног одговора, какав je његов учинак? Вала одмах нагласити да би подробно излагаие одговора на ово питање знатно превазилазило како je то већ наглашено време које je резервисано за једног дискутанта. Отуда ћу се ограничити на неколико елементарних наломена. а) Не би било доволно разумно узети да општеприхваћена факта на којима je засновано законско наслеВиваие треба брисати и супституирати их „личним” радом, с обзиром да би такво размишлаие било посве оскудно у запажању и респектовању околности чије превиђање није јевтино. Ту би се наметнуо читав ланац питања међу којима и ово; који, чији и кадашњи рад, и шта ако онај који тренутно обраВује земл>иште исто отуђи или, користећи уставно право, промени занимање? Правичност би неретко била прогнана у свет карикатура. Ствар би, међутим, била много осетливија, јер би настало сложено социјално бреме без којег се може. Такође би неуко било и истоветно третирање друштвене својине на фабрикама и својине поЈединда на земљишту. То je бар евидентно, али je join очигледније да има оних који ни то не уочавају. б) Битно обележје парентеларно-линеарног система огледа се у подели наследника на наследие редове измеЬу којих влада пршщип исклучивости. Јединственост наслеБиваиа независно од врсте објеката из наслеђа, главно je правило савремених наследних права, па, дакле, и нашег права. Ако би землу наслеБивали једино они који су способни да je обрађују и који ту способност реализирају у време одласка оставиоца са позорнице живота, онда би то претпостављало постојање посебног наследноправног режима за пољопривредно земљиште. Консеквенција тога била би и ова: односно землиште наслеБивали би и они из трећег наследног реда за које оставилац понекад а то ће, вероватно, током времена бити све чешћи случај и није знао да постоје, док би одређена оставиочева деца (малолетна или пунолетна а за привређиваие неспособна, као и она која се баве другим занимањима) наслеЬивала остала иегова добра. Овим се, дакако, проблематика из овог подручја само наговештава, iep ту постоји читава серија значајшгх питања. Посгојећи систем није, разуме се, идеалан и вала га усавршавати, али je боли од свих који су до сада постојали. Далеко би нас, међутим, одвело разматраие шематизма постојећег система и тешкоћа које отуда долазе. Оне се, пак, могу ублажити или чак у целини избећи реализацијом слободе тестираиа. Нарочити поседовни режим полопривредног землишта био би то вала подвлћи у колизищ са последиом наредбом воле којом се врши ра-