Анали Правног факултета у Београду

според имовине за случај смрти. Паравно, разборитост не допушта било какво робовање постојећим решењима и институцијама, али ни „иновацијама” које би знатно заостајале за оним што замењују. в) По важеђим прописима неземлорадници могу имати у својини три хектара обрадивог пољопривредног землишта. То je горња граница. Она ни најмање не зависи од основа стицања. Наслеђивањем се, према томе, може стећи та величина, али и мање од тога или чак ништа, у зависности од факта да ли наследник већ поседује полопривредно земљиште или не и, ако поседује, колики je обим истог. Није, свакако, велики број оних који су се обогатили на бази својине на назначеној количини землишта. Тиме се, наравно, не жели рећи да изузеци не заслужују пажну, али на другом плану и на други начин. г) Ако би неземлорадницима било ускраћено право наслеђивања землишта, брзо би се показало колико je илузорно мислити да je пронаВен кл>уч за решење проблема у чију сложеност нисмо проникли. Шта вреди солуција чије je дејство не само тренутно већ и поновљиво тек након низа деценија. 'У међувремену (од смрти оставиоца до смрти наследника.) свако би могао правним пословима међу живима пренети землиште на неземљорадника, а тиме и очекивања за случај смрти учинити посве обманлнвим. Од тога у начелу спаса нема, изузев одузимања могућности овим лицима да стичу землиште не само правним пословима mortis causa већ и правним пословима inter vivos. Ово би, узгред буди речени, важило mutatis mutandis и у хипотези увођења регуле по којој би само Један оставиочев правоследбеник наслеБивао землиште. Ту би посебно чвориште тешкоћа било садржано у проблематици отпремнине. Само они ако je то упутно рейи који су се специјално бавили овом установом знају какве и које би све неволе ту требало пребродити. Истина, могао би се донети и пропис по којем отпремнина не би постојала, али би се тек тада наишло на пукотину која се без опасности не би могла прескочити. Лако би, дакле, било понудити прошлост, али je мало теже дати солуцију за будућност. Време се, меВутим, не враћа и не би било згорег да и то буде једна од поука. д) Постоје читави крајеви у којима je наталитет веома низак, услед чега су све ређи случајеви постојања два или више санаследника. Поред тога, број оних који имају земле исто онолико колико je оставилац имао а понекад и више будући да један део земле оних који су раније напустили село није прешао у друштвену својину није занемарујући, па ипак не показују велико одушевлење за наставлање очевог или сопственог занимања. Штавише, данас има огроман број домаћинстава која у себи садрже семе непостојања поменуте конкурендије, па чак ни оне између самих землорадника (такозвана старачка домаћинства). И не само то. Непрекидно присуство садашњих тенденција имало би за резултат изумирање доброг дела тих домаћинстава као економских јединица. В) Одлазак луди са села у град природни je продукт великог друштвеног преображаја чији смо учесници и никакво наследиоправно уреЬен>е полопривредног землишта није у стану да га заустави. Искуство je ту више него поучно и у нас и у другим землама међу којима има и оних у којима се поодавно полопривредом бави мање од једне петине

35

НАСЛЕБ. ЗЕМЉИШТА, ПРАВО НА СТИЦ, ЗНАЊА И СЛОВ. СТУП. Y БРАК