Анали Правног факултета у Београду

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

становништва. Уз то, спречавање тока уситнавана индивидуалног поседа а он je у извесном броју случајева већ атомизиран у мери која je тржшпно ирационална најмане je могућно правним прописом по којем би неземдорадници били искдучени од наслеђивана подопривредног землишта, јер, поред осталог, обично постоје (и редовно ће још задуто постојати) земдорадници санаследници. Пије мали број случајева у којима су и сада једино ови други оставиочеви правоследбеници. Терапију би, свакако, вадало тражити на другој страни. е) Чак кад би индивидуални посед и имао величину која тренутно омогућује породици земл>орадника одговарајући стандард, трајније постојаности тешко да би било пошто je овде све у стадном или бар повременом кретању. Ту je, измеВу осталог, присутно и следеће: стално умножаване потреба тржшпта и у погледу обима и у погледу састава, степей његовог организована и адекватног функционисања, врста и квалитет земљишта, ниво и начин примене технике и научних доститнућа којн омогућују постизавање високих и квалитетних приноса, политика цена, кредитив и пореска разборитост, поднебде, стручна способност и радиност оних који земду обрађују, облици и степен међусобне сарадне и удруживана подопривредних произвођача к др. Ништа, наравне, не би било једноставније замислити од уво Вења прописа по којем би земдиште стицали по основу наслеђа само они који га обрађују у време оставиочеве смрти, али je мало теже поверовати и поред све разиграности маште да би то био пут зауставдана процеса уситнавана сеоског поседа, успораване интензитета преласка становништва са села у град и трајног присуства услова који су кадри да елиминишу разлоге са којих миграција постоји. Пека нам буде допуштено приметитн: човек не може остати равнодушан при помисли на тепжоћу која би настала услед виђена и лоцирана проблема на средокрачи стрмине. Тиме je, мислимо, дат одречан одговор на први део раније поставденог питана, тако да се одговор на друга део истог показује као сувишан. 2. Једва да било ко у нас каже да лгу недостаје знана, да у томе оскудева. То je оно што практично и не постоји у нашим главама. Неповољне последице таквог стана ствари ни je тешко уочити. Анотираћемо само две од них. Прво, незадовољавајућа квалификациона структура запослених. Можемо се, ако je потребно, подсетити да je неквалификована радна снага могла да добацује велики вишак вредности, најбоље би се живело у празаједници. Није, разуме се, то последгща само наведеног дремежа, али негов учинак нимало није за потцениване. Друго, нису малобројни они који мало шта чине да постигну што већу квалификацију, нити, пак, показују спремност да ради тога било шта жртвују од онога што по природи ствари треба жртвовати. Отуда се чини да би у одредбу члана 171. Нацрта устава СР Србије која говори о праву на стицане знана и стручне спреме задало на погодан начин инаугурисати обавезу а ова и право близанци су на чинене напора у том правду. 3. Форма у браку превасходно има за циљ да до крајњих граница заштити слободу одлучивана. То je, сумне нема, изузетно значајно. Па ппак и упркос свему, то je само један одсечак, једна од претпоставки које морају бити на окупу да би брак био пуноважан. Другим речима, то