Анали Правног факултета у Београду

ДРУШТВЕНИ ПЛАНОВИ ПРЕМА НАЦРТИМА УСТАВА СР СРБИЈЕ И СФРЈ

Марксово економско ученье, које представља теоријску основу организације социјалистичке привреде и темељ идеологи] е радничке класе, највећим делом je настало као резултат критичке анализе капиталистичког система и граВанске политичке економије. Y оквиру те критике, две димензије заузимају нарочито знача] но место. Прва се односи на капиталистичко друштво као друштво експлоатације, класно подељено на капиталисте, који стичу дохотке од својине (профит, рента, камата и друш обличи присвајања витка вредности), и пролетаријат, класу ко]а сво]е дохотке добија на основу рада, продајући једину робу коју може продати ■— радну снагу (најамнине). Друга димензија Марксове критике односи се на капиталистичко друштво као систем робне привреде, у којем се, насупрот све већо] организованости појединачних привредних јединица (кашггалистичких предузећа) одржава друштвена неорганизованост капиталистичке привреде као целине. На основу ових елемената, као и практичних потреба друштва ]ош у оквиру капиталистичког система, негативно изражених у различитим облицима криза, чак и најуопштеније дати позитивни принципи организаци]е социјалистичког друштва укључују друштвену свест као битну компоненту привредног система ко] и у њему влада. Историјско искуство социјализма до сада je такву оријентацију потврдило као исправну, али ]е истовремено веома јасно показало све опасности једностраног односно парцијалног тумачења Марксових схватања. Y свом традидионалном моделу, найме, социјализам je друштвену свест схватио и применио претежно у формалном значењу те речи као просто присуство субјекта који изражава општедруштвене интересе и као такав ]е надреБен свим остајШМ. Из таквог приступа настао je систем у ко]ем основни субјект социјалистичке привреде чини држава, као ] едини и изворни носилац општедруштвених интереса, а директивни планови представљају главни облик усклађивања производних могућности и друштвених потреба. Без обзира на разлике по другим питањима, данас готово ове европске соци] алистичке земље настоје да привредним реформама већег или мањег обима ублаже слабости таквог система, дајући тиме, поред осталог, закаснелу али ]ош нотребну потврду онога што ]е Југославија открила ]ош средином педесетих година. Изузмемо ли Мађарску, чије су динамичне промене знатно интензивније него у другим социјалистичким земљама, али ]ош у току,