Анали Правног факултета у Београду

40

АНАЛИ XIPABHOr ФАКУЛТЕТА

те се о њима не може изрећи дефинитиван суд, разлике измеВу Југославије и ових земаља ипак су остале, утолико што je у Југославији тај систем у целини напуштен, док je у осталим земљама само модификован односно ублажен. Y почетној етапи, напуштање оваквог система планирања тумачило се неопходношћу ширег деловања закона робне привреде и њоме условљеном децентрализацијом. Криза друштвеног планирања у току шездесетих година, с једне стране, као и изградгьа новог привредног система, с друге, међутим, показали су да разлике нису квантитативне већ квалитативне, односно да није реч о више или мање планирања, о јаче или слабије израженој друштвеној свести, већ о начину на који се она конституише. Истицање самоуправљања као битне, у односу на капитализам историјски нове садржине производних односа, найме, питагье друштвене свести није постављало на формалан начин, већ je у први план ставл>ало њено друштвено значење за положај произвоВача и радног човека као носиоца свих функција у удруженом раду. Тако схваћено планирање није никаква сподапльа корекција делатности удружених произвоВача коју треба наметати снагом државне власти већ интегрална димензија самих социјалистичких односа, неопходна да би се остварило оно што je Маркс и схватао као одреВење будућег друштва „удружење слободних људи који раде друштвеним средствима за производњу и своје многобројне индгшидуалне радне снаге самосвесно троше као једну друштвену радну снагу”. (Капитал, том I, ћирилица, Култура, Београд, стр. 42.) Y оваквом, самоуправном привредном систему планирање добија другачији карактер, не само по обухватности која се најчешће има у виду већ и по начину настанка и меВусобяом односу појединих нивоа планирања. Имамо у виду нарочито следеће моменте: Прво, планирање није искључива функција нити преокупација засебне мреже хијерархијски повезаних органа, већ саставни део делатности сваког привредног субјекта од основне организације удруженог рада до федерације. Друго, у оквиру друштвене својине, самоуправљања и расподеле према раду, легитимни су сви интереси, без обзира на ниво на којем ce формирају и појединачни, и посебни и општи, a односи меВу њима не заснивају се на линеарној субординацији појединачних и посебних општем. Општи интерес, при томе, није априорно дата константа о којој основне организације удруженог рада, радне организације и гьихове асоцијације немају шта да кажу, већ се оформљује уз њихово непрекидно активно учешће. Процес конституисања општег интереса, ипак, не може заменити њега самог, тј. и општи интерес, као и појединачни и посебни, мора бити формално по врсти акта којим се установљава, и инстшуционално, по субјекту који га носи и одговара за његову реализацију, јасно одре Вен, шгаче се претвара у апстракцију која никог не обавезује. Треће, планови друштвено-полнтичких заједница треба да настају као резултат меВусобног сучељавања планова и потреба радних организација односно основних органнзација удруженог рада, ко je би се у крнтичним тачкама морало завршнтн у облику одговарајућих самоуправних споразума и друштвених договора, ç једне стране, и њиховог упореВи-