Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

текста Нацрта, jep се у првом делу ст. 4, чл. 59. говори о заједничгаш интересима и циљевима, а у другом о усклаћешш заједничким интересима, али je то ипак недовољно да би се означила садржина која je, по нашем мишљењу, у питању. И најзад, пре него што учшшмо позитиван предлог, констатујмо да je институционално, по облику у којем се опредмећује, ова димензија конституисања друштвених планова апсолутно неодреЬена. Да би се „на основу заједнички оцењених могућности и услова развоја у друштвено-политичкој заједници и на тој основи усклаВених интереса” могли доносити друштвени планови, найме, и једно и друго, и могућности и услови (по нашем мишљењу и потребе) и усклаВени заједнички (по нашем мишљењу за ту заједницу ■— општи) интересы морају бити и формално утврћени, односно институционално фиксирани у облику неког систа, исто онако као што су то интереси појединачних основных и других организација удруженог рада у облику њихових планова (боље рећи: нацрта планова) и њихови заједнички (али не увек и општи) интереси у облику друштвених договора. Повежу ли се сва три момента, лако се може реконструисати целина за коју се залажем. Y самоуправно) социјалистичкој привреди планирање je саставна компонента привредне делатности сваког субјекта, те постоји мноштво планова, различитих како по субјектима који их доносе и облику у којем се изражавају тако и по садржини. Да би планирање које СЕојом укупношћу стварају било систем, а не механички збир, измеВу ових планова мора постојати усклаВеност. Та усклађеност треба да се остварује у поступку за доношегье свих планова, који мора бити синхронизован и обухватити све нивое планирања. Тога ради, субјекти планирања морају бити издиференцнраыи, пошто се иначе не може разграничити ни садржина планова ни одговорност за њихову реализацију. Y нацртима устава СФРЈ и СРС јасно су идентификовани носиоци и облици појединачних и посебних планова, односно субјекти планова основных и других организација удруженог рада и субјекти друштвених договора, док то није случај са садржином и субјектом планирања у размерама друштвено-политичких заједница. А то значи да систем планираља није доведен до краја, односно да није обезбеВен јасан и непротивречан механизам за усклаВивање појединачних, посебних и општих интереса у пронесу друштвеног планирања. При томе, још једном понављам, имам у виду поступай за конституисање и усаглашавање планова, нивое примарног сагледавања друштвених интереса, а не и субјекте који формално усвајају планове, jep je чл. 298. изричито предвиВено да друштвени план доноси Скупштина републике, из чега се може заклучити да Be одговарајућу надлежност имати покрајинске и општннске скупштине. За Скупштину СФРЈ такву надлежност предвнВа чл. 256. Нацрта устава СФРЈ. Аа би се отклонио овај недостатак, односно да би се одредио субјект који у поступку доношења планова релативно самостално утврБује могуВности и потребе привредног и друштвеног развоја у размерама читаве друштвено-полнтичке заједнице о којој je реч, на располагању су, чини се, три могуВности. Taj бы субјект, пре свега, могла бити сама скупштина друштвено-политичке заједнице, ко ja и доноси план, затим би то