Анали Правног факултета у Београду

59

ОДНОСИ ЈУГОСЛОВЕИСКИХ РЕПУБЛИКА С ИНОСТРАНСТВОМ

рефлекс je наше унутрашње терминологије, с тим што у југословенском политичком и нравном речнику „орган” представља државни орган а „организација” субјект који није везан за државни апарат. Y међународним односима и међународном праву орган je, међутим, део организације. Као што сам већ напоменуо, сагласност 2. става чл. 294. Нацрта устава СР Србије с Нацртом савезног устава не изгледа ми спорна, али ми се чини да се то за ст. 3. не би могло рећи. Ако су „друге државе”, као што je очигледно, стране државе, и ако СР Србија треба да развија с њима своје односе, онда je то свакако више од онога што je планом 251. Нацрта устава СФРЈ предвиђено. Страна држава je у типичном случају суверена страна држава, узета у целости, при чему се у међународним односима подразумевају воља и радње врховних њених органа, који једино и могу да делују у њено име. СР Србија, која није суверена у међународноправном смислу, могла би тако да ступа у непосредне односе са сувереним страним државама и то у веома широкој области (у другом делу става 3. чл. 294. Нацрта устава СРС не крије се никакво ограничена пошто се не може ни претпоставити да ће доћи на ред развијање односа који не би били „од интереса за Републику итд.”), не будући при том везана спољном политиком СФРЈ и меВународним уговорима (сем ако се ова обавеза, на натегнут начин, не пренесе са ст. 2. и на став 3). Ако се, пак, претпостави да je непомињање спол>не политике СФРЈ и међународних уговора у овом ставу последица омашке техничке природе или уверена да се спољнополитичка слобода СР Србије у склону целог Нацрта мора тумачити у тим оквирима, остаје ипак могућност да република, и у тим оквирима, непосредно сарађује са страним државама у целости, а не само с одговарајућим органима, федералним јединицама итд. Обо би значило да у нашој федерацији федералне јединице имају право непосредног општења, па и споразумеваньа, са сувереним страним државама, па дрема томе да могу и склапати с њима уговоре. О томе да ово није само до краја изведена хипотеза сведочи Нацрт устава СР Хрватске, у коме се предвиђа да Сабор „ратифицира уговоре које СР Хрватска закључује у складу с утврђеном вањском политиком и меВународним уговорима СФРЈ” (чл. 298, т. 4), а да Политичко-извршно вијеће „закључује меВународне уговоре” (чл. 337, т. 5). Y Нацрту устава СР Хрватске, као што се види, постоји везаност спољном политиком СФРЈ и међународним уговорима, али Хрватска може да склапа своје меЬународне уговоре, које њени органи и ратификују. Читавьем Нацрта устава СР Србије нисам могао да утврдим да се у њему на било који начин помшьу уговори које би СР Србија склапала с иностранством те дрема томе нема ни одредаба које би одговарале наведении деловима Нацрта устава СР Хрватске. Но, како сам већ указао, развијање односа са страним државама подразумева могућност склапања таквих уговора. Y случају да се усвоји таква могућност, склапања тих уговора отворило би низ питања. С обзиром на то да се у нашој уставној терминологији израз „међународни уговор” задржава само за уговоре које je склонила СФРЈ и који су ратификовани на начин одреЬен YcTaBOM СФРЈ, уговори република са страним државама не би могли да носе то име али би ипак остали акти који обавезују утоворне стране. Као такви, они