Анали Правног факултета у Београду

58

АНААИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и уводним делом. Ово тумачење не би било ни пожељно ни логично јер утврђена сполна политика може бити само конкретизација основних начала мейународних односа а, с друге стране, мейународне односе републике и покрајине остварују и спроводе појединци који су свакако везани изричитом одредбом ст. 4. Оделжа VIII Уводног дела. Ако се посматра чл. 294. Нацрта устава СР Србије, уочава се да се остваривање сарадње, које предвийа Нацрт савезног устава, разраВује у два његова става, 2. и 3, на два начина. Став 2. ближе следи Нацрт устава СФРЈ тиме што предвийа додире с истим субјектима, найме органима и организацијама других држава у меВународним органима и организацијама, и што те додире подреБује спољној полнтици СФРЈ и меВународним уговорима. Остваривање сарадње се у овом тексту претвара у сарадњу, одржавање и развијање односа, што je, по мом мишљењу, само разлика у нагласку, при чему je „сараБивати” свакако језички исправније и економичније од „остваривати сарадњу”. Трећи став, меВутим, говори о томе да Be СР Србија развијати политичке, економске, културне и друге односе са другим државама и меВународним органима и организацијама, који су од интереса за Републику или за права и интересе њених радних људи и граВана, народа и народности, организација удруженог рада и других самоуправннх организација и заједннда. Иако се предвиВа највећа иницијатива у меВународним додирима (jep се не говори о одржавању односа и сарадњи, већ само о развијању односа), у овом ставу нема ограничена у виду усвојене спољне политике СФР.Т и меБународних уговора. Поред тога, реч je о „другим државама”, а не о њиховим деловима који би биш пандан СР Србији као федералној јединици. Пре но што се приступи даљој анализи овога чуана, треба дати неке терминолошке напомене. Изгледа ми, пре свега, да термин „друга држава”, нарочито у републичком уставу, не би био довољно јасан. С обзиром да je и сама СР Србија држава (чл 1. Нацрта) а да су то и друге наше републике, израз „друга држава” могао би се, у контексту Устава СР Србије, тумачити тако као да обухвата све државе које нису СР Србија, па према томе и друге југословенске републике. Томе ништа не би сметала чшьеница што се у чл. 295. Нацрта говори о „другим републикама” јер би се тај члан могао тумачити тако да регулише односе са посебном трупом „других држава”, с којима су везе нарочито тесне. Уз то се у Нацрту (нпр. чл. 337. т. 6) употребл>ава и израз „друге земље”. Очигледно je да се у свим овим случајевима мисли на иностранство те je према томе најумесније употребити израз „страна држава”. Аруг а терминолошка примедба, која се односи и на Нацрт савезног устава, тиче се израза „мейународни органи и организације”, с којима субјекти у СФРЈ могу да одржавају везе. Међународни органи не могу да постоје без мейународних организација, a међународне организације делују само преко својих органа. Према томе, није потребно говорити о обома, вей je довољно поменути само међународне организације. Ако се већ, jacHofte ради, инсистира и на органима, могло би се рейи „мейународне оргаяизације и њихови органи” или, бар, променити редослед од важнијег ка мање важном: „мейународне организације и органи”. Израз какав сада постоји