Анали Правног факултета у Београду

5

ОПШТИ ПОГЛЕД НА НАЦРТ УСТАВА СРС

нас у велико] мери један самосталан акт не само због тога што су данас и права репубшгка већа већ и зато што je данас савезни устав мање самосталан и у мањој мери представља узор рехтубличким уставима. Савезни устав je данас више заједничко дело република и покрајина, а мање дело саме федерације. Према томе, мерило самостаЛности републичког устава не треба гледати само у формалним разликама текста измеВу републичког и савезног устава, jep one и не морају постојати у знатнијој мери, пошто je савезни устав, како сам рекао, и створен као заједничко дело република (и покрајина). Ту и леже извесни елементи једне нове и друкчије и савезне и републичке уставности, па и пут њиховог даљег разно ja. II 1. Y тежњи да оствари суштину и раније поменуте циљеве уставне реформе Нарцт устава СР Србије се, уосталом као и други републички уставы и устав федерације, инспирише основним поставкама марксистичке теорије. Ове поставке су, једним делом, дошле до изражаја и раније (1953. a још више 1963). Међутим, нови текстови Устава СР Србије и других република и федерације их несумњиво доследније и потпуније развијају и примењују. То су познате поставке које се односе на социјализам и изградњу друштва као слободне заједнице произвоВача уопште, a посебно на самоуправну социјалистичку демократнју, на одлучујућу улогу радничке класе и на диктатуру пролетариата, на социјалистичку државу као државу радничке класе, на самсуправљање, на расподелу, на друштвену својину, итд. Полазећи од тих основних поставки и марксистичке теорије у целини, као и стеченог искуства у досадашњој изградњи социјалистичког друштва у нашој земљи, Надрт устава Републике Србије, врши комплексну разраду уставног система Републике нарочито на подручју друштвено-екопомских односа и друштвено-политичког система, као и на подручју развоја СР Србије као државе и заједниде у саставу СФРЈ. Нацрт Устава СР Србије садржи бројне и детал>не одредбе којима се регулишу друштвено-економски односи. У том погледу, приметити, Нацрт устава наше Републике разрађује Амандмане од 1971. уз савезни Устав и тиме ове одредбе први пут постају саставни део републичког Устава с обзиром да Уставыи амандмани уз Устав СР Србије нису били обухватили ову проблематику. Нацрт утврђује да се социјалистичко друштвено-економско уређење у Србији, у оквиру јединственог друштвено-економског уређења СФРЈ, заснива на слободном удруженом раду радника средствима за производњу у друштвеној својини и самоуправл>ању радника у производњи и расподели друштвеног произвола у основним и другим организацијама удружепог рада и у целини односа у друштвеној репродукцији (чл. 9). У циљу реализације ове полазне поставке републички Устав утврђује принципе и разрађује проблематику друштвено-економског положаја човека у удруженом раду, удруживања рада и средстава друштвене репродукције, самоуправних интересних заједница,