Анали Правног факултета у Београду

7

ОПШТИ ПОГЛЕД НА НАЦРТ УСТАВА СРС

и Југославији као целини, вала рећи да нацрт садржи и извесна решења која би ваљало преиспитати и то управо са становишта доследносхи у остваривагьу основних циљева уставне реформе. Ограничены обим и сврха ове уводне речи не допушта осврт на сва конкретна решења ко ja би, како рекох, требало преиспитати. Нека овом приликом, и то само примера ради као и ради давања подстицаја дискусији, буде поменуто следећих неколико решења; Тако, на пример, Нацрт Устава СР Србије (чл. 147) предвиђа да се у скупштини образуј е веће за вршење политичко-извршне функције скупштине и других послова из надлежности скупштине од општег политичког значаја, a које о одређеним питањима из надлежности скупштине одлучује и равноправно са надлежним већем самоуправных заједница. Реч je, дакле, о телу које би имало двоструки карактер карактер скупштинског дома и карактер политичко-извршног органа скупштине. Ово решење би неизоставно требало преиспитати јер постоји основана бојазан да би оно с обзиром на широке функције и надлежности могло иостатн доминантно веће у скуггштини, посебно у односу на већа самоуправных заједница. Даље, Нацрт Устава (чл. 139) предвиђа могућност делегирања делегата у општинске скупштине и само за једну седницу или за временски период краћи од четири године. Реч je, дакле, о делегатима ad hoc бираним у скупштину. Иако овако решење има сбојих позитивних страна (обезбеђује се, на пример, квалификовани састав скупштине приликом решавања одреВених питања) оно би требало да буде преиспитано јер садржи и врло видљиве слабости. Ове слабости леже у томе што се снстемом ad hoc делегата не може да обезбеди континуитет у вођењу политике скупштине, нити се може остварити пуна одговорност оваквих делегата с обзиром да они одговарају само за конкретну одлуку а не и за рад и политику скупштине у целини. Затим, Нацрт републичког Устава (чл. 159) предвиђа формирање једног посебног органа који би био састављен од функционера који руководе органима управе и других чланова, а у циљу координирања и усклађивања рада органа управе у спровоВењу политике и извршавању закона као и за вршење извршно-управних послова. Ово решенье би свакако витало преиспитати због тога што образовагье једног оваквог тела значи формирање једне врсте владе која je као институција потпуно страна концепцији једног правог скупштинског система, као што се и коси са нашим хтењима у погледу положа) а и улоге управе. Најзад, поменуо бих и нека решења која се односе на органе СР Србије. Нацрт предвиђа, измеВу осталих, Председништво СР Србије као потпуно нови орган, Извршно веће као извршни орган републичке Скупштине, као и Републичко веће Скупштине СР Србије као тело које врши и политичко-извршне послове. С обзиром да функције ових органа нису довольно издиференциране и да се у извесно] мери преплићу, постоји оправдан основ за преиспитивање потребе постојања свих наведених ор-I'ана односнп тела са предвиђеним функцијама и надлежностима. Итд.