Анали Правног факултета у Београду

103

СУДСКА ПРАКСА

НЕКОЛИКО НАПОМЕНА О ОДУСТАНИЦИ

1. Уговором о одустаници сауговорачи предвиВају да једна утоворна страна, или свака од њих, може одустати од уговора плаћајући оној другој оду станицу суму новца или неку другу имовннску вредност С 1 ). Овим уговором стране обично уганаче да Be она, ко ja je овлашћена да одустане од уговора, имати да плати одустаницу тек пошто искористи то овлашћење а не унапред. Могућно je, међутим, да се оду станица преда и унапред, у тренутку закључења уговора или после тога, у сваком случају пре одустанка од уговора. Кад се одустаница предаје унапред она je по томе слична капари али су иначе разлнке међу њима и бројне и значајне. МеБутим, без обзира да ли се одустаница само уговара или се даје унапред, она увек изазива једнака правна дејства. Када je уговорена одустаница, страна која je овлашћена да одустане од уговора има право да одабере једну од следеће две могућности: да остане у уговору и испуни своју обавезу а затим и остварује своја права из уговора према другој страни, или да одустане од уговора и плати предвнВену одустаницу. Али право на овај избор припада само овлашћеној страни тако да друга страна може захтевати од ње једино испуњење уговорне обавезе а нема право да тражи исплату одустанице уместо тога. Своје овлашћење да одустане од уговора може утоворна страна да искористи до рока који je предвиБен споразумом. Кад тај рок није одре Вен, одустанак од уговора je могућ до тренугка доспелости обавезе стране која je овлашћена да одустане од уговора. Као што je то случај и у многим другим ситуацијама у ко ј има једна уговорна страна има према другој више алтернатгшно одреВених овлашћења, за одустаницу важи правило према коме, једном учшьен, избор одреВене алтернативе je коначан тј. не може се више меньати. Отуда, кад овлашћена страна обавести свог сауговорача да одустаје од уговора, она више не може мењати своју одлуку. Изјавом о одустанку, уговор престаје тако да ниједна од уговорыих страна не може више тражити од друге да испуни своје уговорне обавезе. Исто то важи и кад овлашћена страна обавести свог сауговорача да остаје у уговору. Разуме се, осим изричитом нзјавом, обавештење о учињеном изберу може се учинити и на сваки други начин подобай да се изјави вол>а. Тако ће, кад овлашћена страна почне да извршава своје уговорне обавезе као и у случају кад она прими, макар и само делимично, испуњење обавезе друге уговорне стране, то значили њено коначно определено да не користи овлашВегье на одустанак од уговора. За функционисање одустанице као и дејства која она изазива значајно je и правило према коме пла Вање одустанице због одустанка од уговора није условлено кривицом стране овлашВене на одустанак. Она je дужна да плати одустаницу због тога што je одустала од уговора и то je дужна, у начелу, увек када одустане а може одустати из било ког разлога. МеВутим, ако je неиспуњење уговора у конкретном случају последица споразумног раскида уговора или кривице обеју уговорних страна као и у случају када je оно изазвано вишом силом, одустаница се не плаВа. Али, ако je неиспуњење уговора наступило из узрока за ко je je одговорна страна која je овлашВена на одустанак од уговора, она je дужна да плати одустаницу. Иначе, уколико овлашВена страна стекне на основу закона или на основу одредаба главног уговора право да раскине уговор због дощье друге стране, или којег другог узрока, она може користити то своје право без плаВагьа одустанице.

Р) Одустаница или пишманлук je стара и доста распротрањена установа. Она je била предвиВена у грађанским законицима који су важили у бив. Југославији, в. § 909—911 АГЗ; § 551 СГЗ; чл. 552 и чл. 953 Општег имовинског законика за Црну Гору. Одустаница je регулисана и правилима Општих узанси за промет робом, в. чл. 48—50 а предвиђена je такође и у Скици за законик о облигацијама и уговорима проф. М. Константиновића. в. чл. 50 и 51.