Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗЕ

HANDWOERTERBUCH DER KRIMINOLOGIE. Begründet von Alexander Elster und Heinrich Lingemann in völlig neu bearbeiteter zweiter Auflage herausgegeben vod Professor Dr. iur. Rudolf Sieverts und Prof. Dr. iur. Dipl, Psych. Hans Joachim Schneider. 2. Band, Lieferung 5/6, S. 321 —458. Walter de Gruyter & Co. Verlag. Berlin, 1971. Ca извесним закашњењем прнказујем свеску S/в друге књиге овог јединственог лексикона криминологи je. Разлог томе je што сам ову свеску примио доста касно, а уз то сам очекивао и последњу свеску друге књиге. Међутим, очигледно je да се издавачка кућа Walter de Gruyter & Со. код издавања овог дела бори са знатним тешкоћама. Но, потребно je пожелети да она истраје у својим напорима, јер предаје јавности једно значајно дело од велике вредности за криминологију*). Y овој свесци завршено je излагање о проституцији, док даљи садржај чине студије о психијатрији найме о психопатологи ј и и вештачењу и о психологији злочина. тј. о криминалној психологији. По свему судећи казивање о криминалној психологији није окончано н његов крај презентираће нам следећа свеска. 1. О проституцији пише Рајнхард Редхарт (Reinhard Redhardt). Прве страшще његовог излагања посвећене су одређивању појамних граница и дефинидијама проституције, њеној суштини и њеним појавним формама. Аутор истине да и данас под проституцијом подразумевамо подавање по навици сопственог тела ради полног сношаја или других сексуалиих радњи у циљу привреВивања. Одмах после овог срећемо и многе варијације ове и овакве дефиниције. Полазећи од разликовања женске и мушке проститудије, аутор нас упознаје с њеним прошлим и савременим појавним формама и особеностима. После прегледног и сажетог историјског осврта о настанку и раавоју проституције аутор се бави психолошким аспектом и социолошком проблематикой проституције. Под лупом психологије налазе ce питаља о менталитету проститутке, о њиховој типологији с обзиром на карактер и о психологији личности споредних лица која учествују у проституцији као занату. Социолошки захвати су бројнији и односе се на друштвене претпоставке за настанак и постојање проституције, као и на положај проституције и проституисаних лица у конкретним друштвеним стругстурама и областима. Посебно место je дато криминолошком и правно-административном проблему у вези са проституцијом. Размотрена су питања о меВузависности криминалитета и блуда по занату, као и о криминогености проститу-

(*) В. раније приказе, Анали Правног факултета у Београду, бр. 5—6, 1969, с. 692 694. и бр. 3—4, 1970, с. 400—402.