Анали Правног факултета у Београду

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ције, проститутки и других лица. Код правно-администратйвнйх анализа посреди су смисао, сврха и знача] важећих закона и других прописа у односу на преживело и прихватл>иво у вези са савременим схватанима о проститудији. Аутор je у свему овом руковоВен ставом да проституција није злочин и да проститка није щзеступница. На крају излагања налази се користан попис литературе, ко] a омогућава даље проучавање проблематике о проституцији. 2. Y раду о психи] атрији, који je написао Хелмут Ерхарт (Helmut Ehrhardt), реч je о судској психијатрији, найме о психопатологији и вештачењу. Њен појам je одређен тако што je истакнуто да се она бави психичким обољењима, поремећајима или сметњама под углом ниховог стварног гтли могућег дејства у разним областима права. Што се тиче вештака и неговог вештачења, он се овде не може ограничити само на дијагнозу какву даје на клиници, већ мора да се изјасни и о одреВеним правно релевантним „способностима”, найме о способности за виност, о пословно] способности, о способности за привређивање итд. Одмах после овог аутор je лепо и садржајно изложио повезаност судске психијатрије са криминологи]ом и кривичним правом. Посебна пажна je посвећена појму болести, који je најчешћи разлог многих неслагања између лекара и судија. О болести в. и одвојен чланак у првој книзи овог лексикона с. 482—496. Аруги део рада посвепен je симптомима и синдромима. После краћег увода, генетског аспекта и прилаза биологији и патологији сазревања срећемо се са телесно основании психичким поремећајима. Посебно су изложене ендогене или кориптогене психозе, психопатије, неурозе, ненормалне реакдије, понашагьа са обележјем пожуде за алкохолом, опојним дрогама и др. и пореЈмећајима сексуалног нонашања. Ваља истаћи да сва излагања имају на уму тесну повезаност разматраних питана с криминолога]ом и кривични правом, те je тако отклонена могућа једностраност виВена и решена. ' Под особеним насловом аутор je веома пажлчгво обрадио проблематику о доношену суда о способности за виност, којом приликом говори и о слободн и одговорности, као и о критеријумима за укидане или сманене способности за виност. На крају аутор се бави и питанима лечена и правног поступка, задржавајући се и на мерама превенције и на мерама поправлена и заштите. Нагпур пажну привлачи и изванредно богат списак литературе. 3. Криминална психологи]а или психологи]а злочина je схваћена као део судске психолошје, о овој в. прву книгу лексикона с. 205 —231. Што се тиче саме дефиниције истакнуто je да се у литератури срећу многа разлинована. Тако аутор износи и властито мишљене, имајући у виду меВусобну повезаност учиниоца, жртве и друштва, да су питана криминалне психологи] е; психологија настанка кривичног дела, психологи] а предупреВивана кривичног дела, психологи] а законодавца и органа правосуђа, психологија реакције на кривично дело и психологија повратног дејства реакције на преступника. Његова сажета дефиниција била, би да je криминална психологи] a психолошја учиниоца и трупа учинилаца, жртве и узрока криминалитета у друштву и друштва које кажнава као и негових представника у кривичном законодавству и кривичноправној пракси. После овог следи исторнјски осврт у коме су изнесени зачеци криминалне психологије, пене теорије и утицаји, као и методи рада. Осврт се завршава критиком историјског развоја ове гране психологије и једним пописом литературе. Ар

Драгољуб Дилштријевић