Анали Правног факултета у Београду

125

ПРЙКАЗЙ

Ар Јелена Bwivc: ГРАБАНСКО-ПРАВНА ОДГОВОРНОСТ ИЗВОБАЧА И ПРОЈЕКТАНТА, Београд, 1973, стр. 238. Др Јелена Вилус, већ позната нашој правничкој јавности по низу монографских радова и чланака из области привредног права, у својој најновијој монографији о граВанско-правној одговорности извоВача и пројектанта третира једна хеоријски значајан и за праксу важан проблем који у нашој правној литератури није на овако деловит и исцрпан начин обраВен. Можемо одмах рећи да je аутор, попун>авајући ову празнину у нашој правној литератури учинио један озбиљан напор у циљу научног расветљавања и обраде проблематике грађанске одговорности у области уговора о граВењу. Пошто je у Уводним напоменама указао на практични значај пнтања граВанско-правне одговорности извоВача и пројектанта који je изузетно порастао у савременим условима које карактерише по днмензијама, до сада, непревазиВена граБевннска делатност, аутор je у првом делу овоје књиге исцрпно изложио проблеме уговорне одговорности извоВача и пројектанта у току нзвоБења радова. Ту се најпре расправља о правној природи уговора измеВу наручиоца и пројектанта (уговор о делу са иэвесним сопственим карактеристикама), а затим су изложене и анализиране обавезе и одговорности које из тог уговора произлазе за пројектанта: обавеза придржавања и поштовања правила струке; одговорност за грешке у пројекту, за дощьу у погледу предаје пројекта; одговорност за надзор при извоВењу радова и др. (стр. 15—59). Посебна je глава посвећена питањима ослобоВења пројектанта од одговорности због кривице наручиоца или трећег лица и услед случаја више силе (стр. 62—69). Прелазећи на питање одговорности извоВача, аутор je и овде прво анализирао правку природу уговора измеВу наручиоца и извоВача, определивши се за схватање да je реч о подврсти уговора о делу, да би затим прешао на излагање извођачевих обавеза и одговорности; за уочавање грешака у пројекту и мана землшшта; за одступање од пројекта (накнадни радови и нужни и непредвиБени радови); у погледу материјала, начина извоВења радова и рокова (стр. 72—152). На крају овог оделжа се расправља о ослобоВењу од одговорности извоВача, а посебно о нравном дејству клаузула о нскључењу и ограничењу одговорности извоВача, где аутор заузима став да би се те клаузуле могле сматрати пуноважним само ако je реч о обичној непажњи и уколико се вьима не анулирају професионалне обавезе извоВача (стр. 157—173). Друш део књиге др Јелене Вилус je посвећен питањима одговорносхи извоВача и пројектанта после предаје грађевинског објекта. Пошто je најпре изложио теоријске основе ове одговорности, као уговорне одговорности, аутор je на концизан начин изнео проблематику ове одговорности, расправљајући; о примопредаји граВевинског објекта; њеном значају за почетак гарантних рокова; о одговорности (гарантији) извоВача и пројектанта за стабилност и сигурност граВевинског објекта; о одговорности (гарантији) за квалитет извршених радова; условима за примену ових гарантија; природи и значају мане која повлачи одговорност; о роковима за подизање тужбе и другим питањима ко ja се у вези са овом одговорношћу поставл>ају. Привлаче пажњу и по тематици и по начину, излагања аутора о гарантијама за стабилност и квалитет. Аутор, додуше, напомиње да при данашњем степену науке и технике, када се за процену статичности и других особина материјала могу да користе најсавременији електронски рачунари, непредвиВено рушење објекта због грешке у пројекту или у начину извоБења радова, једва може да доВе у обзир. Али се то ипак дешава и код нас и у свету, те правна правила садржана у грађанским законицима којима се регулише ова материја нису изгубила актуелност. Општи услови који се предвиВају за постојање ове одговорности су уједначени: мора бити реч о граВевини или о основним (главним, великим) радовима на