Анали Правног факултета у Београду
КОМИТЕТ ЗА УКЛАЊАЊЕ FACHE ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
11
ног од стране Филипина. И то je, уз корекције које нису од принципијелног знача ja ( 10 ), преузето и у коначни текст Конвенције ( ll ). Тиме што je начелно прихваћено да Комитет треба да сачињавају „непристрасни експерти” join ни издалека нису били ријешени сви проблеми. Требало je, найме, утврдити извјесне гаранције непристрасности чланова Комитета. Y том оквиру се, прије света, поставило питање тијела у коме ће се вршити њихов избор. Велики број делегација у Трећем комитету je био сагласан да би непристрасност чланова Комитета била најпотпуније загарантована уколико би их бирала Генерална скупштина Yjeдињених нација. ( 12 ) С друге стране се, међутим, истицало да би се тиме нензбјежно (а неоправдано!) омогућило мијешање чланица Организације Уједињених нација које нису уговорнице у Конвенцији о уклањању свих облика расне дискриминације: оне би својим гласовима у Генералној скупштини (нарочито у почетку, док je број уговорница у Конвенцији још релативно мали) могле значајно утицати на примјену Конвенције, а да истовремено немају, по тој конвенцији, никаквих правних обавеза ( 13 ). Ови разлози су се показали као убједљивији, па je прихваћено да се избор чланова Комитета повјери самим државама уговорницама. Аа би се, пак, онемогућило да се у Комитету, упркос прокламованој непристрасности његових чланова, ипак формира већина која би своју моћ искористила у чисто политичке сврхе, уведен je принцип „равномјерне географске дистрибуције” мјеста у Комитету, односно „заступљености различитих облика цивилизације, као и главних правних система” ( 14 ). Као брана нарушавању овог принципа установл>ени су доста строги услови за избор: кандидат мора, на тајном гласању, да добије апсолутну већину гласова учесника конференције пуномоћника држава уговорница (истина, рачунајући само гласове оних који су присутни и који гласају), сазване специјално у ту сврху ( 13 ). Непристрасност чланова Комитета се настојало обезбиједити и набором одговарајућег система финансирања његовог функционисања. Првобитно предлагано рјешење да држава уговорница сноси трошкове за члана Комитета који je њен државл>анин оштро je критиковано у Тре-
(ю) Изузетак у овом погледу представља донекле рјешење из члана 15 Конвенције у коме су предвидена нека овлашћења Комитета у вези са задатком спрјечавања и сузбијања расне дискриминадије на територијама на које се односи Декларација о давању независности колонијалним земљама и народима (уп. мој рад ~Настанак и примјена члана 15 Конвендије о уклањању свих облика расне дискримннације, Зборник Правног факултета у Загребу, број I—2/72, стр. 233—243.
(il) Yn. док. А/618Х (repr. u GAOR, Annexes (XX) 58, стр. 23 и сљ.).
(12) Y том смислу званични прпједлог се појавио у виду амандмана Танзаније на параграф 1. члана VIII нацрта предложеног од стране Филипина, Гане и Мауританије (док. Л/С. 3/L. 1295, repr, u GAOR, Annexes (XX) 58, стр. 25).
(13) Вид. нарочито излагање представника Италије (A/C.3/SR. 1350, стр. 354).
( м ) Многе делегације су ову формулу критиковале као недовољно јасну, док ce, с друге стране, указивало на то да je она у пракси Уједињених нација уобичајена.
(15) Изузетно, у случају када неки од чданова Комитета прије истека свог мандата престане да врши своје функције, новог члана не бира конференција опуномоћеника држава уговорница, негр га именује држава уговорница чији je држављанин био члан чија je Функција престала, уз сагласност Комитета.