Анали Правног факултета у Београду

13

KOMIiTKT ЗА УКЛАЊАЊЕ FACHE АЙСКРЙМИНАЦШЕ

сви чланови Комитета узимали ријеч у дискусији када би на дневном реду било разматрање извјештаја „њихових” држава и, дакако, настојали, да ситуацију у својој земли прикажу у што повољнијем свјетлу. Члановима Комитета je свакако било сасвим јасно да то ни je у потпуности у складу са одредбама Конвенције о уклањању свих облика расне дискриминанте, па je конструисана формула према којој учешће чланова Комитета у дискусији о извјештајима „сопствених” држава треба да послужи „само” потпунијем „разјашњавању” појединих мјеста у тим извјештајима, како би се рад Комитета „учинио ефикаснијим”, тј. да би ce избјегло тражење „допунских информацнја” од самих држава уговорница- у пи« тању ( 19 ). Не треба посебно ыаглашавати да су овим путем државе уговорнице чији су државлани изабрани за чланове Комитета дошле у не много, али ипак повољнији положа ј у односу на остале. Треба имати на уму да за углед једне државе уговорнице у Конвенцији о уклањању свих облика расне дискриминације сигурно није свеједно да ли ће њен извјештај чак и са само формалне стране, тј. са становишта иегове потпуности ( м ), бити оцијењен као задовољавајући или не. Исцрпност и јасност извјештаja je несумњиво један од показателе спремности да се што потпуније изврше преузете правне обавезе и, у том оквиру, што ефикаснија сарадња са Комитетом. Преузимањем, макар и у најдгањој мјери, улоге представника својих држава, поменути чланови Комитета су доприносили да се извјештаји тих држава сматрају „задовољавајућим”, усљед чега су се ове, у односу на остале државе уговорнице, несумњиво нашле у привилегованом положају. Опасност од оваквог понашања чланова Комитета je у том периоду била нарочито велика због тога што join нису били јасно издиференцирани критеријуми разликовања „формалног” и „суштинског” испитивања извјештаја држава уговорница ( 21 ), што je могло да доведе до тога да, у датам случајевима, повољна оцјена са „формалног становишта” добије значенье повољне оцјене стварног станьа у одређеној земли. Ситуација ce побољшала након што je Комитет, слиједећи сугестије Генералне скупштине, усвојио процедурално правило којим ce обавезао Да позива представника одређене државе уговорнице да учествује у раду Комитета у вријеме када се разматра њен извјештај (^ 2 ). Тиме су и остале државе уговорнице, поред оних чији су држављани чланови Комитета, добиле могућност да дају објашн.ења и нове информације непосредно, у

(19) Y то вријеме још није било практиковано позивање службепих представника држава на сједпиде Комитета на којима се разматрају њихови извјештаји. Али, и након што je та пракса уведена, неки чланови Комитета су наставили да иступају у име ~својих” држава (вид., н. п., иступање пакистанца Dehlavi-a у току дискусије о извјештају Пакистана, CERD/C/SR.

(20) Вид. мој рад ~Мјере имплементације у Конвенцији о уклањању свих облика расне дискриминације". Југословенска ревија за међународно право, број 3/71, стр. 357. и слз.

(21) Вид. такоЬе мој рад (прим. 19), стр. 357—359.

(22) За текст вид. Report of the Committee on the Elimination of Racial Discrimination, GAOR, Twenty-seventh Session, Supplement No. 18 (A/8718), стр. 37.