Анали Правног факултета у Београду

15

Комитет за уклањање раснё дискриминации

ва уговорница повриједила права појединца, заштићена Конвенцијом о уклањању свих облика расне дискриминадије. Нема сумње да ће сам карактер ових функција утицати на чланове Комитета и принудити их да више воде рачуна о томе да су изабрани у својству непристрасних експерата. Jep, компромитовање Комитета у тако деликатним ситуацијама може да доведе до оишања чланства у Конвенцији, а тиме, практично, и до потпуног краха система који je њоме успостављен. Ипак, морале би постојати и неке убједљивије гарантије непристрасног поступања чланова Комитета. Требало би, у првом реду, обезбиједити њихову већу независност од држава које их кандидују и чији су они држављани. Један од начина да се то постигне била би њихова професионализација (коју све више намећу и неки други разлози С 25 ), што би подразумијевало и знатно продужење периода на који могу бити бирани. То би, истина, поново отворило увијек деликатно питање финаниграња, али je то сада, када има близу 80 уговорница у Конвенцији, уз перспективу да тај број и дал>е расте, ипак проблем који не би било немогуће ријешити. АРУ ГИ захват би могао да иде трагом једне идеје из ганског нацрта правила о мјерама имплементације. Y члану XII тог нацрта било je предвиђено формирање посебних „националних комитета” чији би задатак био да у „првом степену” разматрају петиције појединаца и трупа унутар јурисдикције неке од држава уговорница у Конвенцији. То тијело je, према замисли предлагача, требало да буде састављено од појединаца који не би имали „никакве службене везе са владом дате државе” ( 26 ). Чини се да би било цјелисходно да ово буде правило и за избор чланова Комитета за уклањање расне дискриминације. V свои првом саставу, а и данас, он je, баш на супрот поменутом рјешењу из ганског нацрта, састављен претежно од личности које су у државној служби и то често на врло високим положајима. Сасвим je јасно да се и таква лица могу понашати као непристрасни експерти, али они то очигледно не могу стварно биты. То, најзад, може да представља значајну тешкоћу за сама та лица ако се нађу у ситуацији да о једној те истој ствари, можда чак и у истом дану, одлучују у два различита својства: једном у својству непристрасног арбитра, а друга пут у улози званичног представника своје државе. Тиме се, јасно, ниуколико не пориче да и лице које нема никакве видљиве „службёне везе” са владом своје земље може (или, чак, мора) да поступа пристрасно, али je ту бар могуће да се оно заиста понаша онако како je то предвиђено у члану 8 Конвенције. 2. Однос Комитета и Генералне скупштине Уједињених наци]а Као један од кл>учних проблема приликом усвајања одредаба из данашњег члана 8 Конвенције, поставило се и питање везе која треба да постоји између предвиђеног Комитета за уклањање расне дискриминације

(25) Прије свега потреба његовог ефикаснијег дјеловања.

(26) Вид. прим. 6).