Анали Правног факултета у Београду

16

Анаай прлвног факулхетА

и Организације Уједињених нација. Y сейм нацртима правила о мјерама имплементације у Конвенцији о уклањању свих облика расне дискриминације предвиВала се и одре Вена улога појединих органа Y једињених нација. Y надрту Поткомисије за спрјечавање дискриминације и заштиту машина ( эт ) и у филипинском приједлогу, базираном на овом нацрху С 23 ), била je, поред надлежности Генералног секрехара Уједињених нација, предвиВена и над,\ежност Економског и социјалног савјеха и његове Комисије за права човјека у посхупку размахрања извјешхаја држава уговорница. Y исхим нацрхима je било предвиђено право Генералне скупшхине да бира чланове Комихеха за добре услуге и мирење и обавеза хог Комитеха да Генералној скупшхини подноси годшшьи извјешхај. Била je, хакоВе, предвиВена и надлежносх МеВународног суда правде и хо у два случаја: као обавезана, ако посхупак пред Комихехом не доведе до рјешегва спора, и као факулхативна за осхале спорове везане за хумачевье и примјену Конвенције, „у схвари која се налази у оквиру компетенција Комитета”. Y нацрту који je у Трећем комитету предложила Гана ( 29 ), отпале су у потпуности надлежности Економског и социјалног савјета и Комисије за права човјека. Отпало je и овлашћење Генералне скупшхине да бира чланове Комитета (ово je, као што je већ речено, повјерено самим државама уговорницама). Надлежност МеВународног суда правде учшьена je у цијелости факултативном, тј. у свакОхМ случају условл>ена пристанкОхМ свих страна у одреВеном спору. Било je, меВутим, предвиВено право Комитета да, -у случају да држава уговорница, унутар одрсВеног периода, одбије да изврши препоруку садржану у извјештају Комисије за мирење или у одхлуци МеВународног суда правде, може Генералној скупшхини или Савјету безбједности препоручити примјену мјера ко je би ту утоворницу принудих\е да се повинује пОхменутим препорукама. Y амандманима на ова два нацрта појавл.ују се и друге варијанте. Y амандману трупе јужноамеричких држава на филипински нацрт ( 30 ) надлежност Економског и социјалног савјета и Кохмисије за права човјека проширена je (упореВујући je са надлежношћу предвиБеном у филипинском нацрту) њихховим да примају и разхматрају петиције. Сједињене Државе су, са своје стране, предлагале да ce избор чланова Комитета за добре услуге и мнрење повјери, умјесто Генералној скупштини, МеВународном суду правде ( 31 ). Исхим ахманд.манохм je било предложено да се извјештаји Комитета не упућују Генершшој скупшхини, него Комисији за права човјека. Y амандманима Мауриташце на гански нацрт однос Кохлштета и Организације YjeAHH.eHrix нација своди се на њихову меБусобну „сарадњу” и обавезу Комитета да Генерахшој скупштини подноси годишњи извјештај о својим активностима.

(27) Вид. прим. 2).

(28) Вид. прим. 4).

(29) Вид. прим. 6).

(зо) Док. A/C.3/L. 1268 (GAOR, Annexes (XX) 58, стр. 6).

(31) Док. A/C.3/L. 1271 (GAOR, Annexes (XX) 58, стр. 6).

(32) Док. A/C.3/L. 1289 (GAOR, Annexes- (XX) 58, стр. 10).