Анали Правног факултета у Београду
25
ОБРАЗОВАЊЕ И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАННХ ПРАВНИКА СР СРБИЈЕ
Правки факултети Србије су установе образована чија je основна функција да припремају и образују правничке стручњаке који су позваин да својим радом и стручношћу доприносе развитку нових, самоуправннх, социјалистичких друштвених односа и да с другим стручњацима овог подручја, носе његов даљи развитак и прогрес; Делокруг рада правника као друштвеног радника најширег формата, веома je разноврстан и обиман. Правник je у нашим животним и радним условима неопходан сарадник у судству, тужилаштву, привреди, образовању, здравству, научној делатности и другим областима привредног и иепривредног живота у својству великог броја звања и професија: судија, адвоката, директора, секретара, саветника, научних радника, правних референата и сл. МеЬутим, о основним проблемима рада на правника написано je веома мало и на начин који друштву није обезбеђивао ни најбитније чињенице о томе раду. Видан израз оваквог понашања je уобичајена пракса да се у јавности и у стручним кадровским анализама истиче дефидитарност неких факултетски образование стручньака, која се често и пропраћа утврђивањем временских периода у којима се може очекивати њихов довољан прилив. Тако, на пример, процењује се да ће потребе за економистима бита подмирене тек кроз 17 година, машинским инжењерима тек кроз 10, саобраћајним инжењерима кроз 11, лекарима кроз 4 године итд., док се о потреба.ма за правничким кадровима готово никада не говори на такав начин или се уопште и не говори. Овакав je став крајње неоправдан, када се зна да се више дуга у развоју високог школства Србије догаЬало да меЬу свим факултетима једино правни факултети нису били у стању да подмире ни потребе просте репродукције запослених, што убедљиво документује и негативна разлика између броја дипломираних студената права и потреба за правницима. ( 2 ) Да се ова ситуација не би тумачила као феномен прошлости, подсећамо и на најновије податке о кадру дефицитарних занимања према којима у радним организацијама само ужег подручја Србнје у 1973. недостаје 761 дипломнрани правник, а што чини једну шестнну свих потреба за дипломираним стручњацима. (») На четири правка факултета СР Србнје у Београду, Новом Саду, Нишу и Приштини и деташованом Одељењу београдског Правног факултета у Крагујевцу у школској 1972/73. активно студира преко 17.000 редовних и ванредних студената ( 4 ) што представља више од половине свих студената правних факултета у Југославији, односно 17,6% свих студената у високом школству Србије.
( 2 ) „Економско-финансијски показатели у области позивног образовања” Републнчки завод за статистику, Београд, октобар, 1971. стр. 19.
( 3 ) ~Преглед кадра дефицитарних занимања у 1973.” Републички завод за запоитлавање, Београд, август 1973. стр. 26.
(4) „Уписани и дипломирани студент« Србије” „Билгеи” Републичког завода за статистику, Београд, јул 1973.