Анали Правног факултета у Београду

27

ОБРАЗОВАНИЕ И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА СР СРБШЕ

брим делом и због овога, данас се Правки факултети Србије опет налазе пред новом реформом коју предузимају у условима: одсуства концепцнје изградње високошколских кадрова, посебно правничких; недостатка плана кадровских потреба уопште и потреба за правничким кадровима, посебно; неповољне пропорције студената према статусу студија; недовољног броја наставног особља и сарадника у настави; недопустиво малог броја наставннчког подмлатка; релативно ограннчених материјалнпх средстава које реализује Заједница за образовање одобравајући допринос само за школовање студената који су ce y текућем семестру уписали као редовни, што значи да су из критеријума за утврђивање доприноса изузете веома масовне категорије студената: поноваца, апсолвената, студената последипломске наставе, a којн озбиљније ангажују рад наставног процеса и администрациje факултета; изузетно ниских ефективних трошкова редовног школовања по једном студенту према којима су правни факултети, у последње две године, иза свих других факултета Србије. За одену релативног значаја овог последњег места нека послужи ових неколико обавештења. Из поређења просечних годишгьих трошкова редовног школовања по једном студенту правних факултета Србије, са просечним годинпьим трошковима редовног школовања по једном студенту осталих факултета, произилази да трошкови редовног школовања једног студента права чине само једну петину просечних трошкова по студенту ветеринарских факултета, једну четвртину по студенту рударскогеолошко-металуршких факултета, трећину трошкова по студенту технолошких и грађевинских факултета, нетто мање од половине трошкова по студенту природно-математичких, саобраћајних и пољопривредних факултета. Y погледу износа редовног школовања по једном студенту, правни факултети значајније заостају иза свих факултета из трупе факултета друштвених наука. Колика су одступања показује им ових неколико индекса. Трошкови редовног школовања по једном студенту факултета политичких наука виши су од просечних трошкова школовања правника за 82%, за студенте економских факултета за 43%, за студенте филозофских факултета за 36%, а за студенте филолошких факултета, иначе претпоследњих у ранг-листи висине трошкова, такође већи за 25%. Што се тиче трошкова редовног школовагьа по једном дипломираиом студенту правни факултети су опет у неповољној ситуацији, мада не и последњи. Последње место са сасвим незнатном разликом припада филолошким факултетима. ( 9 )

(э) „Економско-финансијски показатели у области позивног образовања” Републички завод за статистику, Београд, I свеска, октобар, 1971.