Анали Правног факултета у Београду

бржи и више прилагођен потребама, ко су корисници правыичких кадрова и како се они користе? Наглашавање динамичког аспекта у овој анализы има два цила. Први, да правые факултете представи као један оргаиизам који je изграђиван и уобличаван релативно душ, под дејством многих интервенција и сопствених иницијатива и тежгьи, остајући и поред тога доволно отпоран и способан да се прилагоди приликама и други, да омогући упознавање са битным ефектима рада израженим преко једног објективног погледа у прошлост са сврхом да прошло искуство послужи за доношење прогноза за будући развој далу перспективу развоја. Кад je реч о поводу и садржају овог истраживања сматрамо за потребно да нагласимо да у подухвату који предузимамо не видимо никакву тренутну потребу, нити неки од неопходних услова за обавлане неког одређеног задатка, већ напросто, почетак једног, за наше време и наше услове преко потребног и дугорочног ангажовања на анализы резултата рада овог школства, која мора да постане основа за његову нову реформу и изградњу стратегије развоја овог школства, који би у већој мери него досадашњи, одговорио потребама друштва, науке и правые праксе. Развој основных категорией учесншса у образовању правника у СР Србији Опште карактеристике стања и развоја ученика у образовању правника Тридесет година живота и рада једног система школства одиста je дуг период да се у њему исполе најбитније карактеристике његове делатности, као и резултати и законитости у његовом разно ј у и функционисану. Упознаване са овим карактеристикама има вишеструку корист. Прво, да се у сагледавању резултата рада обратимо досадашњој пракси и објективним информацијама, што je иначе чињено веома ретко. Друга, да се на карактеристикама стања и функционисању механизма система образована правника преиспита, шта и како се радило у прошлости и како се данас ради? Треће, да се друштвена заједница упозна са резултатима рада правних факултета и са оним што je битно за његову делатност како би се избегле произволне, а не тако ретко и погрешне оцене. Четврто, да се сагледавањем основных категорија овог образована и нихових развојних токова допринесе далој изградњи и повољнијој перспективи развоја правних факултета Србије и целокупног образовног процеса у вьима. Убеђени да емпиријска анализа остаје једино релевантно, осведочено средство прибавлена одговора на поставлена питана, препуштамо се у даљим излагањима чињеницама, настојећи да на основу них утврдимо неке најбитније и довољно сигурне показателе учинка и развоја овог школства, услова у којима се тај развој одвијао као и оправданости оцена ко je се о нему дају. У излагану поменутих питана отпочећемо са најопштијим приказом развоја основных категорија у образовану дипломираних правника GP Србије.

29

ОБРАЗОВАНА И ЗАПОШЛАВАНА ДЙПЛОМИРАНЙХ ПРАВНИКА СР СРБШЕ