Анали Правног факултета у Београду

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на друштво, одн. какво je његово друштвено дејство. Обично се то дејство схвата као циљ, задатак или, још чешће, функција права. Није наше да овде о томе расправљамо. Задовољићемо се простим и јасним, несумњивим и општеприхваћеним ставовима од којих треба поћи у одговору на ово питање. Наиме, макако уско или широко схватили право, скоро нико неће порећи да, макар се оно и не састојало искључиво из норми, ипак су норме један од битных његових елемената. А норма не значи с овог гледишта које нас занима ништа друго до средство да се утиче на људско понашање и, преко овога, на стање друштва. Сходно томе, право се и ствара да би остварило неко одреБено друштвено станье. Наравно, они који стварају право могу погрешити па створити такво право које не може да оствари постављени цил>, задатак, дејство. Но, то за нас овде није битно. За нас je битыо шта право, за разлику од других сличних друштвених творевина, одн. система норми, остварује као своје специфично дејство, у највећем броју случајева, просечно, па чак и противно лудским намерама. Разуме се, и на питаие шта право постиже у друштву, какво je његово дејство, има много и врло различитих одговора, зависно од тога с ког се ширег становишта полази. Овде није хместо да се та становишта ни одговори који се добијају полазећи од њих опширније излажу. Додаћемо само да највећи део тих одговора не треба одбацити, особито не без благонаклоног разматрања разлога који се наводе у њихов прилог, јер и овде терминолошки неспоразуми могу да скрију право стање ствари. Овде ћемо поћи од једног одреБеног становишта и дати одговор који отуд произлази, јер нам се чини да je он најобухватнији и да погаБа саму суштину ствари. При том ћемо најпре говорит о унутрашњем праву, под којим ћемо разуметн норме с државном санкцијом. Koje je, дакле, дејство права у друштву? Шта се жели њиме постићи и шта се стварно постиже? Изгледа да je нај специфичнее дејство права у друштву у томе да наметне интересе и вољу једног, вхшдајућег дела друштва другом, потлаченОхМ. По правилу, владајући и део друштва су одговарајуће друштвене класе (или, евентуално, њихови савези иш, у одреБенохМ смислу, и иихови делови). Основни такав интерес који се намеће je одржавање одговарајућег начина производње који je супротан интересима потлачених. Кад ово дејство права у друштву, и поред низа других деј става ко je оно има, ипак сматрамо специфичным, онда за то видимо два главна разлога. Први je у томе што ово дејство ниједним другим средством сем правохМ није могуће постићи у друштву које je раздирано непохМирл>ивим, класним супротностима. Сва друга средства, почев од идеохшгије до разных друштвених организација, могу само да донекле допринесу овом резултату, али нису довољна да га у потпуности обезбеде. Друга главки разлог je у томе што се иначе не би могло објаснити постојање државне принуде као санкције права. Постојање државне принуде у праву одмах поставлю и питање односа права према остварегьу мира у друштву. Јасно je и на први поглед да право остварује и друштвени мир. Јер, ако се мир дефнншпе као