Анали Правног факултета у Београду

3

ШТА JE ЗАЈЕДНИЧКО Ÿ МЕБУНАРОДНОМ и YHVTPAüIIbEM ПРАВУ

статье у коме људи не примењују један на другог физичку силу, у коме нема физичке борбе, онда je видљиво да право управо искључује ову борбу тиме што сва средства насиља усредсређује у рукама државе. Но, самим тим je видљиво да ни тај мир којн се остварује правом ни je потпун, није мир у правом смислу речи, пошто држава сама, преко права, примењује своје насиље на оне који покушавају да га примене на друге. Другим речима, право остварује мир, али непотпун онакав какав je и једино могућ у друштву у коме оно постоји и делује. Прави мир би био онај који би био последица непостојања сукоба интереса у друштву. Мир, пак, који остварује право није ништа друго до друга страна примене принуде. Поред мира право остварује и друштвени ред, поредак. Не улазећи овде у расправљање о појму реда или иоретка, назначимо само да под овим подразумевай© постојање одређених, друштвено утврђених односа у друштву који се редовно остварују на одређени начин, a састоје се од одговарајућих људских понашања која су тако усклаВена да чине једну јединствену смисаону и функционалну целину. Овако схваћен, друштвени ред се остварује и другим средствима, a постоји и у друштвима у којима нема права. Управо, у друштвима без права ред je савршенији, jep je, као и мир, резултат непостојања друштвеыих сукоба интереса. Али у класном друштву реда не може бити без права право je специфичан чинилац реда. Заиста, ако се упореде друге друштвене творевине које донекле доприносе истом резултату остваретьу реда, видеће се да или вьихов главlш циъ није успостављање реда или да оне нису у стању да га успоставе без права. Тако ни вери, ни моралу, ни пристојности, ни учтивости није главки задатак успоставл>ан>е реда, који захтева тачно утврВена понашања одговарајућих субјеката у свим иоле значајним друштвеним односима, мада и ове творевине доприносе одржавању реда. Y овом погледу je праву најсличнији обичај. Ни je зато ни чудо што je и право делимично настало из обичаја и што постоји тзв. обичајно право. Jep, као и право, и обичај тачно одређује понашање субјеката, понекад чак и прецизније него право. Али, ослоњен само на друштвену санкцију, обичај je немоћан да оствари потпун ред у класном друштву, нако му знатно доприноси. Можемо, дакле, слободно рећи да je специфична садржина права, с овог гледишта, остварење реда у друштву, и то у много већој мери него остварење мира. Jep остварење мира, и то делимичног, само je последица битне функције права у друштву наметања интереса владајућих, као што мир покушавају остварити (макар да у класном друштву у томе не успевају) и многе друге друштвене творевине (вера, морал итд.). Зато можемо с разлогом закључити да je остварење реда или друштвеног поретка друга битна специфичност права, после иаметагьа интереса владајућих. Ако сад упоредимо ова два битна дејства права наметање интереса владајућих и остварење реда, поретка у друштву и покушамо да одредимо њихову важност за друштво и њихов значај као основних црта