Анали Правног факултета у Београду

Развојне тенденцијг броја дипломираних студента права Слично изведеном истраживању стања, структуре, динамике и тери торијалног распореда студената права Србије, у наставку овог излагања анализирамо и број диплолшраних студената правних факултета као најопштији, а у исто време и најмаркантнији резултат образовног процеса, који су правый факултети постигли у двадесет генерација студената. Осврт на ову кдтегорију студената има за ово излагање посебан знача], услед тога што су у временском раздобљу од 1951 —1972. године извршене бројне и знатне промене у школству за образование правника и то углавном са пиљем да се убрза завршавагье школовања и обезбеди довољан број правничких кадрова неопходних за извршавање програма развоја привреде и друштвених делатности на подручју Србије. Y излагању улоге и места правних факултета у высоком школству Србије истакли смо већ податак да je у времену од 1951. до 1972. године на правним факултетима Србије дгшломирало 13.500 студената. И овако сумарно изложен, ова] податак je уочљив показатељ успеха у остварењу повећања броја правшгчких стручњака, а исто тако и довољно убедљив индикатор напора које су правый факултети учинили у правду задовољаваньа потреба друштва за овом категорпјом кадрова. За објективну одену ефекта овог успеха и уложених напора у његовом реализовању настојаћемо да у расправљању овог питања изложимо неколико основних параметара о бројном стању дипломираних, о учешћу студената у овој категорији, као и о томе како je током времена оствариван тај успех и ко je и како учествовао у ньему? Са 13.500 дипломираних, правый факултети Србије учествују ca 15% у укупном броју дипломираних на свим факултетима Србије у раздобл>у 1951—1972. Из структуре дипломираних према статусу студирања произилазв да je за протеклих двадесет година дипломирало 8.850 редовних и 4.650 ванредних студената. Из просторног распореда 13.500 студената видн се да je на београдском Правном факултету дипломирало 83,2%, а на осталим факултетима 16,8% од чега на Факултету у Новом Саду 8%, у Нишу 4,5% и у Приштини 4,3%. Осим ових чигьеница преглед структура дипломираних на свим факултетнма Србије у времену 1951 —1972. показује да се у појединим годинама овог раздобља удео правника јавл,ао у различитим процентима у распопу од 9—18%; да je проценат учешћа од 1951 —1955. био нижи од 10%, а после 1956. углавном до 1964. растао достигавши ниво од 18%; и да у 1972. години у саставу свих студената факултета Србије дипломирани правшщи учествују са 15,3% што je релативно високо у поређењу са ранијим периодима и искуствнма развијених земаља у свету ( 10 ). Постигнути резултати у дипломирању правника Србпје остваривани су у токовпма с различитим смеровима и с веома неуједначеннм темпом кретања и неједнаким учешћем појединих установа за образована правннка, као и са значајним разликама у динамици и структурама дипломираних. (10) „Универзитет данас” Т. Тишма, XIX Мођународни седшнар, 1969. стр. 134, г— Западпа Немачка 9,2°/о, САД, 3%, СССР, 1,7%,

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА