Анали Правног факултета у Београду

37

ОБРАЗОВ АН) Е И ЗАПОШЉАВАН.Е ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА СР СРБИЈЕ

имати у виду да je број ванредних студената још увек маньи и то за преко 24% од броја ванредних студената у години која je већ означена као општи максимум. Y квантитативном одмеравању наглог пораста броја ванредних студената неће бити наодмет да се саопште још две карактеристике овог феномена: да постигнут апсолутни пораст броја ванредних студената Правног факултеха у Београду није био праћен и повећањем вьиховот учешћа у укупном броју студената, већ напротив, падом учешћа за 5% и да се на овом Факултету у току свих двадесет година није никада јавила превага ванредних над редовним студентима. Y општим токовима уписа ванредних студената осталих правних факултета у Србијн, одступања између броја ванредних и редовних студената су много упадљивија. Y праћењу тог варијабилитета Факултет у Приштини привлачи посебну пажњу због изузетно наглашеног пада броја ванредних студената у 1965. години, што представља смер супротан развоју других факултета. Захваљујући таквом развоју броја ванредних студената формирао се редослед по којем je Факултет у Приштини избио на прво место по броју ванредних студената, док je по броју редовних студената, друга, Факултет у Нишу je друга по броју ванредних, а четврти по броју редовних, Факултет у Новом Саду заузима треће место и по броју ванредних и редовних студената, док je београдски Правни факултет четврти, последњи по броју ванредних, а први по броју редовних студената. Овакво бројно стање студената правних факултета на подручју Србије и овакав њихов редослед према статусу у студијама су директна последица већ констатованог својства да се међу студентима који студирају на бео градском Нравном факултету никад није јавио вишак ванредних над редовним студентима, као и чињенице да je код новооснованих факултета у већем броју школских година број ванредних студената био већи од броја редовних. Тако из расположиве документације о упису на Правни факултет у Новом Саду сазнајемо да je у првих девет година и у последњој школској 1972/73. години, број ванредних студената већи од броја редовних. Од оснивања овог Факултета до данас само у четворогодишту (1967 —1971) забележен je вишак редовних студената. Y 1972/73. години редовни и ванредни студента застушъени су у пропорцији 49,4% : 50,6%. Подаци о структури студената Правног факултета у Нишу према статусу студирања показују да je од тринаест година, само у три године (1966, 1968, 1969.) број редовних студената био већи од броја ванредних, Y последње две године на сваких 100 уписаних студената 59 студира ванредно. Правни факултет у Приштини показује још изразитије варирање у погледу смањивања учешћа студената према статусу у студирању. И овај Факултет започиње свој рад са троструко већим бројем ванредних од редовних студената. Вишак ванредних студената се јавља прве четири године, затим долазе две године са вишком редовних, опет једна са витком ванредних, па три узастопне са вишком редовних. Школске 1971/72. опет вишак ванредних да би у 1972/73. години број редовних према ванредним студентима био у сразмери 53% : 47%.