Анали Правног факултета у Београду

46

АНАЛЙ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

факултети. За оцену ове стране успеха ваљало би измеритй „вредност” онога што je „произведено” и проверити да ли je „произведено оно што се од система овог школства тражило”. Оправданост овакве аналитичке допуне већ изнетој квантификацији успеха не може никако доћи у питатье, пошто се зна да су основни разлози постојања сваког система школства, па разуме се и овог, да образује и оспособљава своје полазнике у одговарајућем „квалитету” и „квантуму”. квалитет образовања није могуће мерити, ни бројчано изразити. Истраживање квалитета образовања тражи директне одговоре на питања: шта су студента усвојили у настави, колико су знања освојили, да ли наставни план и програм одговара данашњим и будућим потребама друштва, колико се данашња настава разликује од оне од пре десет година итд.? мада образовни процес по много чему личи на „производњу” неке индустријске гране, постоји суштинска разлика између индустрије и „индустрије образовања”. Индустрија, продаје своје производе као што су: аутомобили, вагонн, текстил, посуЬе и др. Тржшпте je њихово једноставно средство за контролу учинка, a остварени доходак je њихов подстицај. Образовање, на жалост, не располаже ни једним тако једноставним и погодним инструментом за мерење свог учинка, нити са овако непосредним подстицајима за већу и квалитетнију „производиу” кадрова. Наведене, иначе, озбиљне сметње за квантификацију успеха у „пословању” једног система школства нису једине. Наиме, ни дата оцена рада ни начин прибављања те оцене не могу да обезбеде оне значајне критеријуме који би послужили за проверу основаности познатих и давно изречених критика на рад правних факултета: да не оспособљавају довољан број стручњака, да je учешће правних факултета и њихових студената у оквиру високог школства Србије већ превисоко и да неоправдано расте, да се на правним факултетима не припремају онакви кадрови какве друштво тражи и сл. већ зависно од тога ко упућује критике, да ли оне потичу из самог система школства, или ван њега. Y немогућности да се оценом образовне ситуације и доприноса образовне активности на којима смо до сада инсистирали удовољи и овој страни провере успеха, покушаћемо да анализом стања запослености правничких кадрова и реалних могућности за њихово запошљавање, као и њихове незапослености, потражимо још неке показателе значајне за оцену вредности ефеката које je дао систем школства за образована правника. Y том истраживању учинка желели бисмо да се окренемо пнтањима: да ли су правки факултети задовољни са бројем и квалитетоы радних места која се нуде правницима, да ли радна места на којима данас раде правници, одговарају њиховој спреми, да ли дипломирани студенти права налазе запослење итд.? Другим речима, шта се дешава са правнидима после дипломирагъа на факултетима? Не желећи ни овога пута да одговоре на ова питања заснивамо на неким субјективним оценама, препустићемо их чшьеницама.