Анали Правног факултета у Београду

45

ОБРАЗОВАНА И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАНЙХ ПРАВННКА СР СРБИЈЕ

првој години студија, што има за последицу и високо учешће укупног броја студената у првој години студија у скупу свих студената факултета. Аа би ce отклонио евенхуални утицај ванредних студената посматрали смо само учешће редовних студената по годинама студија и на основу тако коригованих скупова констатовали да се односи редовних студената по годинама студија битније не разликују, пошто у 1957. години, прва година учествује са 64,2%, а у последнем трогодишту 1970 —1972. студенти прве године студија чине половину свих редовних студената. Посматрамо ли ову структуру по пој единим факултетима уочавамо да je у последњој школској години најнеповољнији однос на Факултету у Приштини на којем се у првој години студија налази 58,3% редовних студената свих година студија. Код осталих факултета у школској 1972/73. години стање je следеће: од стотину редовних студената на бео градском факултету на бруцоше отпада 46, а на шпиком факултету, такође 46, док на новосадском 49 редовних студената. Информишући се објективно о свим овим појавама и категоријама у образована правника, настојали смо да прибавимо довољно докумената за одговоре на питагьа како се радило, ко je све учествовао у образовној делатности и са каквим успехом? Истраживања су потврдила да je постигнута ефекат релативно скроман, да je развој образовне делатности у свим установама за образование правника текао највећим делом стихијно, да je цена напора које су факултети улагали била превисока у односу на стварни ефекат и да су узроци овог стања били бројни и разноврсни. Њих je могуће приписати како недосгадима унутрашње организације рада на факултетима тако и познатим дебалансима у друштвено-привредном животу Републике који су имали великог утицаја и на рад и успех факултета. Аруштвени захтев за дипломираним правницима Указујући на чињенице да je кроз правке факултете Србије током последњих двадесет година прошло више од 100.000 студената (оцењено кумулативом) и да je из тог скупа отишло у професионалну активност 13.500 правничких стручњака, истакли смо у ствари, вредност успеха у раду ових факултета. Ако се у процени вредности тог успеха број дипломираних студената права слично производњи једне индустријске гране поистовети са output-ом, a број ефектива у школовању са улазним елементима, односно са input-ом те „производгье" однос тих величина представља довољно убедљив индикатор учинка који je ова грана високог школства постигла. Међутим, ма колико да су ова два податка значајна за истицање успеха, за пуну информацију они неће бити довољни из више разлога: пре свега, у њима нису садржани тако знача ј ни елементи као што су квалитет и садржај оспособљености кадрова које припремају